Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".

Брисел је као град основан око 979. године, а, прво насеље од којег је постао Брисел, датира из давне 580. године када је Свети Гаугерије изградио капелу на реци Зене.

Име града помиње се први пут 1047. године, и то у повељи Ламберта II. Назив града потиче од старохоландске сложенице Бруоцселла. реч бруоц значи мочвара, а селла дом, па би слободни превод овог имена био "дом у мочвари".



То је главни и највећи град Краљевине Белгије, незванични је главни град Европске уније, седиште је Европске комисије и Савета Европске уније.

Такође, у Бриселу се налази политичко седиште НАТО-а и Западноевропске уније.



Брисел се простире на површини од преко 32 километра квадратна, а на том простору своје место пронашло је око 145 хиљада становника.

Регион главног града Брисела подељен је на 19 општина; главна општина је град Брисел, док су остале општине смештене око центра града и заједно са њим чине урбану средину са преко милион становника.

Уз Фландрију и Валонију, Брисел је један од три савезна региона у Белгији.



Оно што Бриселу не недостаје јесу музеји, којих овдје има око 90, а, само неки од њих су: Музеј какаоа и чоколаде,Музеј ликовних умјетности Брусселс Самплинг, Музеј града Брисела, Музеј музичких инструмената, Музеј модерне архитектуре, Музеј стрипа, Музеј природних наука, Музеј модерне умјетности...



Ипак, то чиме се Брисел посебно поноси је Атомиум, 103 метра висока структрура изграђена поводом Светске изложбе 1958. године.

Ова челично-алуминијумска конструкција представља девет атома једног алфа-гвозденог кристала. Кугле су спојене цевима, кроз које се може проћи, и доћи до собе где се налази стална изложба која приказује добронамерно коришћење атомске енергије.

Лифтом се долази до највише кугле, где се налази ресторан, а, одатле се пружа и невероватан поглед на град.

Данас је ово најпосећенија атракција Брисела.



Поред Атомиум-а налази се парк Мини-Европа, где су макете познатих европских грађевина. Преко 350 европских знаменитости смештено је у овом парку.

Најпознатије су макете Ајфелове куле, Кривог торња, вулкана Везув, централног трга Гранд Плаце...

Овај парк отворен је 1989. године.



До Брисела, осим авионом, без проблема се може доћи и жељезничким и аутобуским превозом. Градске линије пролазе кроз три главне станице у Бриселу: Брисел-Норд, Брисел-Централ и Брисел- Миди; одакле је могуће путовати ка свим већим градовима у Белгији, и, пут многобројних дестинација широм Европе.