Суботица

Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".

 

Антверпен

Антверпен је друга по величини лука у Европи и најбогатији град у Белгији. Смештен је на северозападу Белгије у региону Фландрија. Иако по величини спада у мање градове (простире се на површини од 204,51 квадратних метара са нешто мање од пола милиона становника) не само да представља привредни већ и модни, културни и туристички центар како Белгије тако и Европе.
За само име града је везана интересантна и пре свега маштовита прича. Легенда каже да је река Шелда, на чијим обалама лежи Антверпен, накада била под контролом суровог дива Антигона. Див је захтевао путарину од оних који су хтели да плове реком. Уколико би одбили да плате, див би им одсецао шаку и бацао у реку. На срећу млади ратник Силвио Брабо је спасио град ове тираније. На холандском hand werpen  значи бацити шаку. Друга теорија је да је име града изведено из “anda ” и “ werpum” што дословице преводено значи "на доку".
Константно подсећање на легенду присутно је у виду статуе Барбоа на тргу Де Гроте Маркт као и колачићима у облику шаке које можете купити на сваком углу.
Историја овог града је веома богата. Први записи датирају још из II века. Град доживљава нагли економски процват у XII веку наког слабљења супарничке луке Бриж. До прве половине XIV века Антверпен постаје најважнији трговачки и финансијски центар у западној Европи захваљујући пре свега положају луке и трговини вуном. Наредних неколико векова град пролази кроз турбулентан период у коме се наизменично смењују успони и падови услед поновног економског јачања Брижа. Друго златно доба овог града нагло је заустављено у XVI веку доласком Шпанаца са намером да покоре непослушни протестански север. Шпанци напуштају град 1585. године остављајући га у пламену. Економски опоравак је био дуг и спор. Међутим у таласу обнове град доживљава културни процват захваљујући пре свега сликарима Рубенсу, Ван Дајку, Јордансу, Бројгелу. Прве новине на свету штампне су упрво у Антверпену 1605. године.
Све до XIX века Антверпен је у економском смислу у озбиљном опадању, јер река Шелда остаје затворена. Антверпенска луку су у том периоду сматрали пре свега ратном луком са веома добрим стратешким положајем. „Пиштољ уперен у срце Енглеске“, тако  е Наполеон замишљао овај град. Тек после пада Наполеона код Ватерлоа (1815. године) Антверпен улази у кратак период просперитета.
Река је коначно отворена 1863. године чиме је осигуран успон Антверпена. Иако је град озбиљно страдао током оба светска рата, његова узлазна путања није више прекидана. Антверпен постаје град који данас познајемо, један од највећих и најбогатијих у Белгији, град који је изнедрио берзу и који данас има водећу улогу у обради дијаманата. Водећу улогу у дијамант индустрији имају Јевреји, који чине четвртину становништва. Преко 80% процената дијаманта пронађених широм планете данас завршава на обради у Антверпену, одакле се даље дистрибуирају широм света.
За разлику од Брисела који је окренут политици и планирању будућности, Антверпен је окренут естетском доживљају света и неговању историје.
Ова метропола има за свакога по нешто. Посетиоци могу да бирају да ли ће се посветити откривању културно-историјског наслеђа обилажењем бројних музеја и галерија, изгубити се у улици Меир и околним уличицама у походу на бројне бутике са гардеробом најпознатијих светских дизајнера или се једноставно опустити у неким од безбројних кафића, ресторана и ноћним клубовима.
Уколико се случајно или намерно задесите у овом граду обавезно посетите: готску катедралу Onze-Lieve-Vrouwekatedraal, најпознатији трг De Grote Markt где се налази и фонтана са скулптуром Брабоа, шопинг улицу De Meir, Музеј дијаманата, Рубенсову кућу, утврђење Het Steen, најстарији золошки врт на свету са око 5000 животиња De Antwerpse Zoo, пешачки тунел Sint-Annatunnel изграђен 30 м испод нивоа реке Шелде, где ћете имате прилику да ишчитавате стихове исписане на километарском зиду, без обзира у ком смеру се крећете.