Нови Пазар налази се на 297 км јужно од Београда, на деоници старог пута који преко Ибарске магистрале води према Подгорици и Јадранском мору. Лоциран је у звездастој долини река Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске, на надморској висини од 496 м. Окружен је високим планинама Голијом и Рогозном и Пештерском висоравни.

Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Посебну вредност овог мултиетничког и мултикултурног простора, где се сусрећу западна и источна цивилизација, чине бројни културно-историјски споменици. Археолошки налази говоре да је ово подручје било насељено још од каменог доба - налаз Напреље, преко гвозденог доба - налаз Смолучка пећина и раноантичког доба - Новопазарски налаз, те налазишта остатака касноантичких и средњовековних утврђења Јелеч и Рас.

Друштвена привреда углавном не ради, за разлику од приватног сектора који је веома развијен. Највећи ресурс Новог Пазара су креативни људи, који су током последњих деценија, без ичије помоћи, основали велики број приватних малих и средњих предузећа, чији је број преко 6.000. Преко 500 приватних предузећа се бави производњом одеће, обуће и намештаја, а остала претежно услужним делатностима и трговином. Значајну улогу имају и транспорт робе и путнички саобраћај са преко 2.650 фирми за превоз робе и путника. 

Уз природне и људске ресурсе, као и бројне споменике културе, Нови Пазар има велике потенцијале за одржив развој - производњу здраве хране и развој свих видова туризма. 

Аутобуска станица Нови Пазар се налази у непосредној близини центра града. По садржајима које нуди својим посетиоцима, спада у 3. категорију станица. 

Важне информације:

Аутобуска станица Нови Пазар
Адреса: Омладинска, 36300 Нови Пазар
Број телефона за информације: +381 (0)20 25 963

Сјеница се налази на западу Санџака (Рашка област).

Налази се на путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Рашке области. У околини Сјенице налазе се веће планине Јадовник (1734 мнв), Златар (1627 мнв), Гиљева (1617 мнв), Јавор (1520 мнв) и Голија (1833 мнв).

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сјеничко-пештерске висоравни је претежно планинског карактера.

Сјеница се први пут помиње 1253. године као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци.

Од познатијих привредних организација ту су: Фабрика ластекса и женске модне конфекције „Весна“, Рудник угља „Штаваљ“, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер“ који се бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. 

Пештерска висораван је познатa по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.