Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.

Копенхаген или Купиморе или Кодањ (дански Кøбенхавн) је главни и највећи град Данске. Простире се на површини од 526 км². У граду живи око 542 хиљаде становника, а на ширем подручју око 1,2 милиона. Становништво је до пре пар деценија било искључиво етнички данско, а данас преко 21% чини становништво рођено у иностранству (7% из ЕУ и 14% изван ЕУ).
Копенхаген се налази на најужем мореузу Оресунд, који одваја Балтичко и Северно море и представља спону средње и северне Европе (Скандинавије). Заједно са шведским Малмеом чине једну од најразвијенијих области у Европској унији. Копенхаген је годинама један од градова са најквалитетнијим животом а уједно и један од најскупљих светских градова.
Клима у Копенхагену је умерено – континентална, са утицајем Атлантика и Голфске струје. Најнижа просечна температура је у фебруару , -1°Ц, а највећа је током јула и августа, 17°Ц. Просечна годишња температура износи 8°Ц.
Настанак града - Подручје града било је насељено још у доба праисторије. Оснивачем града се сматра Свен Рашљобради а 1167. година се сматра годином оснивања града јер уз дотадасње рибарско и лучко насеље бива изградјен заман, на месту данашњег дворца Кристијанборг. Повељом епископа Ерландсена 1245.године званично постаје град. У 15. веку Копенхаген постаје престоница Данске уместо престонице Роскилдеа. Током другог светског рата, Копенхаген је разрушен као и већина других градова али се врло брзо обнављао. 
1961. године отворена је прва пешачка улица на свету (Строгет) и од тада се ради на брзом развијању пешачких зона.
Од 2000. године, Копенхаген је повезан са шведских градом Малмеом преко моста-тунела Оресунд.
Копенхаген је град бицикла, где сви узрасти возе (од 3 до 103 године). Постоји и бицикл-такси (са двоседом). 
Дански краљеви се не крунишу већ се акламирају, а то је разлог због којег краљица не седи на престолу. На свечаним пријемима не постоји сто са бројем 13.
Калсберг и Туборг су данска пива а и Лего коцкице (превод: лепо се играј) су дански производ.
Шта посетити у Копенхагену:
1) Музеји - уметности, историје, скулптуре, специјализовани музеји (порцелана, еротике, итд.).
2) Старо градско језгро - са препознатљивим „скандинавским духом“ (једноставне фасаде у живим бојама, канали, готске цркве и сл.). У оквиру градске зоне налази се и највећа пешачка зона, која је истовремено и најстарија, па представља понос града.
3) Дворци – Амалиенборг (зимска резиденција краљевске породице), Росенборг. Државна скупштина (некадашњи двор данских краљева) – данас је седиште законодавства и министарства спољних послова.
4) Статуа Мала сирена – је симбол Копенхагена инспирисан истоименом бајком Андерсена и налази се на променади. Наизглед не тако инпресивна статуа за неке и разочаравајућа, представља сирену која тужно чека свог принца. Лепота саме приче је и то што је статуа поред симбола града и симбол велике љубави и вере. 
5) Округли торањ – је главна туристичка знаменитост Копенхагена. Налази се у средишту града. Заједно са торњем је градјена и Црква свете Тројице. То је и најстарији функционални опсерваторијум где су се звезде гледале јос 1642.године
6) Зграда берзе – је монументална зграда на обали канала Фредерицсхолм. Одликује је шиљати врх спиралног облика, сачињена од четири уплетена змајева репа.
7) Језера, пешчане морске плаже и шумовити паркови се налазе само на неколико минута од центра града. Историјски забавни парк Тиволи је данска туристичка атракција више од 160 година.