Погледај ред вожње

Краљево

Краљево је град и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Налази се на ушћу три реке: Ибар, Западна Морава и Рибница. Уз Крагујевац и Чачак, Краљево је значајан културни и административни центар Централне Србије. Овај крај је био насељен од давнина. Археолошки подаци откривају присуство грчких и римских утицаја. Село Рудо Поље, из којег је рођено Краљево, настало је у другој половини 14. века. Од турске окупације назив Карановац је постао популаран. Садашње име град је добио 1882. године, када је Србија проглашена за краљевину.
 
Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу привредног трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра у коме су концентрисани готово сви привредни капацитети. Највећи утицај на привредна кретања на територији града имају делатност трговине и прерађивачке индустрије. Ово су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева. Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постало и главна саобраћајна раскрсница у земљи. У околини има много бањских одмаралишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Витановачка и Сирчанска бања, које су такође познате туристичке атракције. Познати су православни манастири Жича и Студеница, који се налазе у близини града.
Аутобуска станица се налази у улици Октобарских жртава, у непосредној близини железничке станице и центра града. С обзиром на добро развијену мрежу градског саобраћаја и постојање такси услуга, Аутобуска станица Краљево је добро повезана са центром града.
 
Ноћни живот
Ноћни клуб "Uno momento", "Hookah place Kraljevo", "Фараон"
 
Ресторани
 
„Мираж“, Пицерија „Кућа сећања“, „АС“, „Краљ“, „Брвнара“, „Трамонто“, „Национал 2000“, „Етно ресторан „Завичај“
 
Конобе
 
„Кворум пуб“, "Havana club", "Amada caffe", „Бонтон“, „Гаспер“, „Flashback“, „Код кнеза“
 
Манифестације
 
„Нарцису у походе“, „Чикер МТБ маратон“, „Весели спуст“, „Миглич фест“, „Матурски плес“, "Rock & River", „Сребрни котао“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Хотел Турист, „Ђердан“, „Royal“, „Конак Студеница 1186“, „Кристал, „Сунце“, „Жичка плажа“, „Олимп“
 
Шопинг
ТЦ „Big Краљево“, ТЦ „Слово“, ТЦ „Даница“, „"Queen"“
 
Важни телефони
Аутобуска станица Краљево +381 (0)36 313 444
 
Медицински центар +381 (0)36 332 522
 
Пошта +381 (0)36 312 512
 
Полиција +381 (0)36 231 777
 
Ватрогасна служба +381 (0)36 314-291
 
Дом здравља +381 (0)36 301-910

Алексинац

Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.
 
Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.
 
У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.
 
Данас пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије града, а око 60% домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са овим процентом, Алексиначки крај се сматра високо развијеним пољопривредним регионом. Већина индустријских предузећа је затворена због дубоке финансијске кризе. Нека предузећа су приватизована, док друга чекају реконструкцију. Индустрија је концентрисана у самом граду и у Алексиначком руднику.
 
Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.
 
Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.
 
Кафићи
Кафе Рестарт, Дом, Вавилон, План Б, New pressing, Барон.
 
Ресторани
Тиха ноћ, Златно ћоше плус, Искра, Оаза, Морава
 
 
Манифестације
Ал Рок Фест, Такмичење хармоникаша, Меморијал „Сања Павловић“, Фестивал хорова, оркестара и камерних ансамбала општине Алексинац
 
 
Смештај
Популарни хотели и мотели
Вила Власта, Алексинац центар-Војислав Ерор, Алексинац центар, Сеоско туристичко газдинство Стојковић, Бовански Видиковац
 
 
Шопинг
Тржни центар МОДА, Робна кућа Ђорђевић, Балектра Алексинац
 
 
 
Важни телефони
Дом здравља 018 804-167
 
Апотека 018 804-015
 
Аутобуска станица 018 804-535
 
Полицијска станица 018 4101-660
 
Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239
 
Хитна помоћ 018 804-366
Погледај ред вожње