Крагујевац је са 179.417 становника на територији Града, према попису из 2011, четврти град по величини у Србији , и седиште Шумадијског округа, а налази се око 120 километара јужно од Београда. Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона.
До 1990. године Крагујевац је био 5. град по развијености у СФРЈ одмах после словеначких градова. Почетком 1990.их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.
Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезан са Београдом, Нишом, Краљевом, Чачком и другим градовима.
Међуградски и градски превоз на територији града Крагујевца тренутно обављају два предузећа: „Ласта“ из Београда и „Вуловић-транспорт“ из Рековца. Постоји 24 основних, сталних линија градског превоза и једна сезонска која води до Шумаричког језера. 

Хелсингборг је град и општина која се налази у Скåнеу (Сканији), јужној Шведској, на најужем дијелу Ересунда. Удаљен је од данског града Хелсингера 4 км, до кога је сваких двадесет минута могућ превоз бродом. Хелсингборг је значајан индустријски град и има другу највећу луку у Шведској. По величини, Хелсингборг је девети највећи град Шведске и други највећи град Сканије са 91.640 становника. Град је основан 1086. године, што га чини једним од најстаријих градова Скандинавије. Вјерује се да је ово подручје било насељено већ крајем 10. вијека.

Прве грађевине Хелсингборга биле су три цркве: Црква светог Клемента, Црква светог Петра и Црква светог Олаја. У 12. вијеку саграђен је градски дворац и око њега округли торањ, чији су зидови имали дубину од 4 м. У 14. вијеку људи су се почели насељавати на обали. Тада је подигнута Црква свете Марије и градски дворац се преградио у тврђаву, високу 35 м, која и дан-данас постоји (рестаурисана 1893-1894. године). Хелсингборг је у ово вријеме био један од значајнијих градова Данске.

1332. године шведски краљ Магнус Ериксон заузео је Хелсингборг и дао га у залог за 34.000 марака сребра. У 17. и 18. вијеку град је веома оштећен и велики дио становништва је избјегао у данско-шведским ратовима. 1658. године Хелсингборг је припао Шведској. Данци су затим неколико пута покушали заузети град, али без успјеха. Ово вријеме је прожето ратним стањем, ширењем шведског утјецаја и економске стагнације, па је Хелсингборг 1770. године имао само 1.300 становника. Међутим, у другој половини 19. вијека Хелсингборг се почиње знатно опорављати.
Данас је Хелсинборг савремени град са посебно развијеном индустријом. Посљедње двије деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.
Град је веома важно саобраћајно чвориште у Скандинавији. У њему је друга по величини лука у Шведској.
Један од 4 братска града Хелсингборгу је и хрватски Дубровник.