Аутобус од ALEKSINAC до KRUŠEVAC не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 60 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 сат и 00 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње ALEKSINAC - KRUŠEVAC постоји за следеће дане:
понеdељак
среда
петак
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ALEKSINAC до KRUŠEVAC су:Jadran ekspres Kotor.

Алексинац

Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.
 
Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.
 
У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.
 
Данас пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије града, а око 60% домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са овим процентом, Алексиначки крај се сматра високо развијеним пољопривредним регионом. Већина индустријских предузећа је затворена због дубоке финансијске кризе. Нека предузећа су приватизована, док друга чекају реконструкцију. Индустрија је концентрисана у самом граду и у Алексиначком руднику.
 
Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.
 
Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.
 
Кафићи
Кафе Рестарт, Дом, Вавилон, План Б, New pressing, Барон.
 
Ресторани
Тиха ноћ, Златно ћоше плус, Искра, Оаза, Морава
 
 
Манифестације
Ал Рок Фест, Такмичење хармоникаша, Меморијал „Сања Павловић“, Фестивал хорова, оркестара и камерних ансамбала општине Алексинац
 
 
Смештај
Популарни хотели и мотели
Вила Власта, Алексинац центар-Војислав Ерор, Алексинац центар, Сеоско туристичко газдинство Стојковић, Бовански Видиковац
 
 
Шопинг
Тржни центар МОДА, Робна кућа Ђорђевић, Балектра Алексинац
 
 
 
Важни телефони
Дом здравља 018 804-167
 
Апотека 018 804-015
 
Аутобуска станица 018 804-535
 
Полицијска станица 018 4101-660
 
Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239
 
Хитна помоћ 018 804-366

Крушевац

Крушевац је град у централном делу Србије и центар Расинског округа, а налази се у долини Западног Поморавља на реци Расини. Данас на територији града живи преко 75 хиљада становника, а на територији општине око 140 хиљада становника. Град је подигао кнез Лазар 1371. Први пут се помиње 1387. године у повељи којом је кнез Лазар потврдио раније трговачке привилегије Дубровчанима. После Косовске битке, Крушевац је постао престоница вазалне Србије којом је владала кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син деспот Стефан, који је касније престоницу преселио у Београд. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град се брзо развијао и напредовао и постао један од већих регионалних центара тадашње Србије.
 
Крушевац је некада био снажан привредни центар са посебно развијеном металопрерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Рубин“). Након приватизације великих друштвених колектива, у граду постоји преко 1.500 приватних предузећа и преко 3.500 самосталних радњи.
 
Крушевац и околина представљају један од региона Србије који има велики туристички потенцијал. Препознатљив је по својој славној историји и богатој традицији. Богат је бројним културно-историјским знаменитостима и природним лепотама.
 
Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума простире се на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија града Крушевца позната је и по значајним изворима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).
 
Шаренградски забавни парк је забава за целу породицу. Мултифункционални комплекс на атрактивној локацији у граду површине 1,5 ха. Поред реплика диносауруса, парк садржи модеран дечији намештај, мини авантуристички парк, терен за мини голф и шах, сувенирницу и ресторан, а у зимским месецима и клизалиште. Простор додатно оплемењују водене површине са фонтанама и мостићима, као и зип лајн за најмлађе.
 
Рибарска Бања је једна од најлековитијих бања у Србији. Једна је од најстаријих бања на југоистоку Балкана и међу првих шест српских бања. Обновљена је 1833. године, за време кнеза Милоша.
 
Ноћни провод
 
Hunting club, Caffe bar Studio, Caffe Dijamant, M caffe, Крушка пуб
 
Ресторани
 
Багдала, Чарапанска меана, Palas, Olive Tree Restoran, Етно кућа
 
Конобе
 
Jazz Club, ZOI, Caffe Crash, Kumo barcaffe, Macchiato
 
Манифестације
 
Новогодишња чаролија, Међународни фестивал туристичких публикација „Кофер слова“, Сајам сеоског туризма, здраве хране и народног стваралаштва, Међународни фестивал балона „Крушевац кроз облаке“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
 
Апартман Бреза, ZVEZDA LUX, Garni Hotel City, Сарадис, Бисер, Ellite
 
Шопинг
 
ТЦ BIG Крушевац, ТЦ Тржни парк, Рода центар Крушевац, Тц Фонтана
 
Важни телефони
 
Хитна помоћ 194
 
Полиција 192
 
Ватрогасна јединица 193
 
Туристичка организација 037-440-332
 
Аутобуска станица 037-421-555