Алексинац је град и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 16.685 становника.

Алексинац се налази на 30 километара од Ниша, према северу, на аутопуту према Београду, али је мало познато да је он на раскрсници још 2 магистрална пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца у Топлицу; други пут води из Источне Србије преко Алексинца, а даљe према Крушевцу и Западној Србији. Алексинац  је центар општине кроз коју пролази  железничка пруга, аутопут и два републичка пута са обе стране Мораве.

Алексинац је град са чистим архитектонским и урбанистичким решењима. Главна градска улица протеже се у правцу север-југ, а паралелно с њом постоје све саобраћајнице које повезују Алексинац са Сокобањом. Све те три паралелне улице секу се под правим углом са четири улице у правцу исток-запад, чиме је сачуван урбанистички план из 1839. године. Кроз Алексинац протиче планинска река Моравица која извире источно од Сокобање.

У граду постоји Центар за културу и уметност, аматерско позориште, Музичка школа, Завичајни музеј и богато опремљена народна библиотека. Алексинац је увек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, на коме се налази споменик руским добровољцима изгинулим у рату 1876. године и Руском црквом у селу Горњи Адровац, подигнутом на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца, који је и погинуо у борби против Турака 20. августа 1876. године, затим са језером Бован, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковчу, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије.

Пролом се налази на југу Србије на путу Ниш— Подујево -Приштина, 85km од Ниша и 23 km југоисточно од Куршумлије.Налази се на северозападним обронцима планине Радан , на 550 до 668 m надморске висине.

После Првог светског рата почиње озбиљније коришћење топлих извора. Пролом и особине лековитих вода се помињу у новинама 1940. године када се наводи бројка од око 2000 посетилаца годишње. Од 1956. године број гостију се знатно повећава, а од 1961. године организацију прихвата и лечења гостију преузима Планинка из Куршумлије. Хотел Радан подигнут је 1968. године и имао је 28 лежаја. Већ 1976. године се дограђује депанданс са још 128 лежаја. Године 1982. хотел је проширен и дограђен, а у то време је геоистражним бушењем добијено око 11 литара лековите воде у секунди (температуре 29 °C). Године 1989. саграђен је други депанданс са 270 лежаја и терапијски блок као и део са базеном. Сада је хотел опремљен савременом опремом за смештај, дијагностику, лечење, терапију и рекреацију. Поред хотела са рестораном у бањи постоји већи број кућа са приватним смештајем за госте, неколико продавница мешовите робе и више ресторана.

Према званичним подацима Пролом вода се користи за лечење: Болести бубрега и мокраћних путева, Болести органа за варење, Болести коже, Болести крвних судова, Ванзглобног реуматизма.

Пролом вода припада водама високих балнеолошких вредности. Главне балнеолошке вредности воде су алкалитет, присуство озона и силицијумске киселине уз мало учешће флуора.