Алексинац је град и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 16.685 становника.

Алексинац се налази на 30 километара од Ниша, према северу, на аутопуту према Београду, али је мало познато да је он на раскрсници још 2 магистрална пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца у Топлицу; други пут води из Источне Србије преко Алексинца, а даљe према Крушевцу и Западној Србији. Алексинац  је центар општине кроз коју пролази  железничка пруга, аутопут и два републичка пута са обе стране Мораве.

Алексинац је град са чистим архитектонским и урбанистичким решењима. Главна градска улица протеже се у правцу север-југ, а паралелно с њом постоје све саобраћајнице које повезују Алексинац са Сокобањом. Све те три паралелне улице секу се под правим углом са четири улице у правцу исток-запад, чиме је сачуван урбанистички план из 1839. године. Кроз Алексинац протиче планинска река Моравица која извире источно од Сокобање.

У граду постоји Центар за културу и уметност, аматерско позориште, Музичка школа, Завичајни музеј и богато опремљена народна библиотека. Алексинац је увек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, на коме се налази споменик руским добровољцима изгинулим у рату 1876. године и Руском црквом у селу Горњи Адровац, подигнутом на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца, који је и погинуо у борби против Турака 20. августа 1876. године, затим са језером Бован, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковчу, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије.

Сокобања се налази у југоисточној Србији, на надморској висини од 400 метара у котлини измедју планина Ртња (1560м) и Озрена (1174м).

Сокобања (9000 становника) је привредни, здравствени, културни и туристички центар општине која захвата површину од 525км2, у којој у 25 насељених места живи око 20.000 становника.

Основна грана привреде је туризам уз пољопривреду и рударство. Захваљујући добрим саобраћајним везама у Сокобању се стиже асфалтним путем, брзо и лако из сваког правца.

Од давнина позната као туристичка дестинација, Сокобања има основне елементе за формирање разноврсне туристичке понуде: термоминералне воде, идеалну надморску висину 400м, повољну климу, нетакнуту природу која је окружује, богату културну баштину....

Сокобања својим посетиоцима током целе године и разноврсне културно-забавне садржаје и манифестације. Дани проведени у Сокобањи остају трајно у незаборавној успомени, па је туристирадо посећују, откривајући у њој увек нове занимљиве детаље. Данас је Сокобања једно од најпосећенијих туристичких места у Србији.

Лечење у Сокобањи обавља се , на основу утврдјених индикација, купањем у топлој, благо радиоактивној води и инхалацијом, према упуту и под надзором лекара. Сокобањски ваздух, сам по себи је лек за оболеле од астме.

Термални извори Сокобање спадају медју најрадиоактивније у овом делу Европе. Укупно је шест главних,чија се температура воде креће од 28-45 степени целзијуса. Обзиром да је избијање радиоактивних гасова на читавој територији Бање велико, сваки посетилац је изложен благој инхалацији, што веома корисно утиче на дисајне органе и цео организам.

Подручје Сокобање обилује вредним културно историјским споменицима, црквама и манастирима: средњевековни град Сокоград, остаци Врмџанског града, турски Амам (XВ век), ресторан "Милошев конак", зграда администрације Кнежевине Србије (XИX век), црква Св. Преображења Господњег у центру Сокобање, црква Родјења Св.Богородице на Лептерији, манастир Јерменчић (XИВ век) на Озрену, црква Успења Св.Богородице у Јошаници (XИ век), црква Огњене Марије у Градашници, црква Св.Илије у Истоцима (XИX век), спомен чесма Кнез Милош Обреновић, Хајдук Вељка петровића и Љубе Дидића.

Ловишта на подручју Сокобање су право место за најинтересантнију авантуру! У складу са прописаним законом и према ловачком календару за дивљач у режиму заштите, односно ценовнику који је донео УО Ловачког савеза Србије, можете се на овим теренима окушати у лову на: зеца, пољску јаребицу, дивљу свињу, шумску шљуку, фазана, дивљу патку, лиску, голуба гриваша, препелицу, грлицу, гугутку, потом срндаћа и срне. Не мање атрактиван је и лов на дивљач ван режима заштите: вука, дивљу мачку, ракунопса и лисице.