Niš je treći po redu najveći gradu u Srbiji i administrativni centar Nišavskog okruga u jugoistočnoj Srbiji. Aerodrom Konstanin Veliki se nalazi 4km severozapadno od centra grada. Najveće turističke atrakcije u Nišu su: Niška tvrđava, arheološko nalazište iz Rimskog perioda “Medijana” i Ćele-kula. Niš je poznat po svom bogatom kulturnom nasleđu i istoriji. 

Glavna autobuska stanica Niš se nalazi u ulici Bulevar 12.februara, u blizini zelene pijace i Niške tvrđave. Od centra Niša je udaljena oko 10 minuta hoda. Autobuska stanica spada u 2. kategoriju stanica. Poseduje brojne sadržaje: kiosk, telefonsku govornicu, bankomat, restorane, kafee, menjačnicu, toalet i garderobu. Ima 18 natkrivenih perona. U blizini autobuske stanice se nalaze hoteli "Grand hotel Niš", "The Regent Club", "SOLE" i hosteli "Sweet", "Happy" i "Sponsor".

S obzirom da autobuski prevoznik “Niš-ekspres“ upravlja autobuskom stanicom, na biletarnicama autobuske stanice se mogu kupiti samo karte za polaske ovog prevoznika. Autobuske karte za polaske drugih prevoznika se kupuju u njihovim predstavništvima, koja se nalaze u neposrednoj blizini autobuske stanice Niš. 
Cena stanične usluge nije jedinstvena jer zavisi od destinacije, odnosno od planirane pređene kilometraže. 

Neposredno pored međumesne autobuske stanice prolaze gradske linije 3, 9, 12, i 34 (kružna linija). Linijom 34 može stići do Glavne železničke stanice (smer A) i odnosno do aerodroma (smer B). Do centra Niša se može stići linijom 3.

Važne informacije

Autobuska stanica Niš
Adresa: Bulevar 12. Februar. bb
Broj telefona za informacije: +381 (0)18 255 177, +381 (0)18 255 666
e-mail: marketing@nis-ekspres
web sajt: www.nis-ekspres.rs

Gradski prevoz

• Linija 3: Naselje Ratko Jović—Brzi Brod (Prevoznik „Niš Ekspres")
• Linija 9: Mokranjčeva—Naselje Branko Bjegović (Prevoznik „Niš Ekspres")
• Linija 12: Njegoševa—Donji Komren (Prevoznik „Aerodrom Konstantin veliki")
• Linija 34 (kružna):Aerodrom—Autobuska stanica—Železnička stanica (Prevoznik „Aerodrom Konstantin veliki")

Taxi službe​  

Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Налази се на дну басена некадашњег Панонског мора. Град се развио на једном од 14 острва, које је формирала река Мостонга, својим широко разливеним током. Касније је водорегулацијом, мелиорацијом и прокопавањем канала физиономија терена сасвим измењена па Сомбор више није острвски град на мочварном терену.
Сомбор се својим северним ободом граничи са Мађарском, а на западу са територијом Републике Хрватске. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима. Од Београда је удаљен 175 км а од Будимпеште 220 км.
Овај град се убраја међу најлепше и најрепрезентативније градове Србије. Чувен је по својој архитектури, урбаности и оригиналности али и по веселом духу и богатом друштвеном и ноћном животу.

У писаним документима први пут се помиње 1391. године под именом Цобор Сент Михаљ, као посед грофа Цобора.
Након пада под власт Турака Сомбор је попримио наглашене карактеристике турског насеља. Постао је седиште нахије Сегединског санџака. Имао је хамам, сарај, две медресе и преко две стотине занатских радњи: казанџија, кујунџија и других карактеристичних заната док су градом доминирали минарети седам џамија. Власти и времена су ce мијењали до 1749. године када су сомборци од царице Мариjе Терезије откупили статус „слободног краљевског града“и од тада почиње новија историја Сомбора коју прати снажан привредни и културни развој. 
Сомбор је један од, у то време ретких градова, који је у потпуности плански и урбанистички регулисан. Франсоа де Соар направио је први план Сомбора чији оригинал се и данас чува у бечком Ратном архиву. Овај план сведочи да је стари центар Сомбора задржао свој аутентични облик а већина великих и репрезентативних зграда је сачувана. Старо градско језгро омеђено је са четири венца – улице формирајући правоугаоник који јасно одваја стари од новог дела града.

Већина гpађевина грађена је у стилу Бидермајер и псеудо-бидермајер, а од градских палата и цркава издвајају се: сомборска Жупанија, Градска кућа или Магистрат, Градска библиотека „Карло Бијелицки“, Грашкаловићева палата, кућа Јаноша Мађара, Кронић палата, Манастир Светог архиђакона Стефана, Црква Пресветог Тројства – стара католичка црква, Црква Светог Јована Претече – мала православна црква, Црква Светог великомученика Георгија – велика православна црква, Кармелићанска црква – црква са два торња, Капела Светог Ивана Непомука, Плебанија – Жупни двор, Препарандија – Учитељска школа, Српска читаоница и многе друге.
Када су природне атракције у питању, Сомбор ни овде не заостаје, напротив, у целој Србији убедљиво предњачи по броју паркова и зелених површина. У околини Сомбора налазе се чувена ловишта и шумски комплекси те је стога ловни туризам у овом крају изузетно развијен. У сомборским ловиштима узгаја се племенита дивљач као што је ритски јелен, срне, муфлони, дивље свиње, различите врсте птица и друга ситна дивљач.

Сомбор је аутобуским превозом изузетно добро повезан са свим већим центрима у Србији.

Адреса аутобуске станице:

Фрање Рацког бб, 25000 Сомбор 
Тел: +381 25 441 166