Niš je treći po redu najveći gradu u Srbiji i administrativni centar Nišavskog okruga u jugoistočnoj Srbiji. Aerodrom Konstanin Veliki se nalazi 4km severozapadno od centra grada. Najveće turističke atrakcije u Nišu su: Niška tvrđava, arheološko nalazište iz Rimskog perioda “Medijana” i Ćele-kula. Niš je poznat po svom bogatom kulturnom nasleđu i istoriji. 

Glavna autobuska stanica Niš se nalazi u ulici Bulevar 12.februara, u blizini zelene pijace i Niške tvrđave. Od centra Niša je udaljena oko 10 minuta hoda. Autobuska stanica spada u 2. kategoriju stanica. Poseduje brojne sadržaje: kiosk, telefonsku govornicu, bankomat, restorane, kafee, menjačnicu, toalet i garderobu. Ima 18 natkrivenih perona. U blizini autobuske stanice se nalaze hoteli "Grand hotel Niš", "The Regent Club", "SOLE" i hosteli "Sweet", "Happy" i "Sponsor".

S obzirom da autobuski prevoznik “Niš-ekspres“ upravlja autobuskom stanicom, na biletarnicama autobuske stanice se mogu kupiti samo karte za polaske ovog prevoznika. Autobuske karte za polaske drugih prevoznika se kupuju u njihovim predstavništvima, koja se nalaze u neposrednoj blizini autobuske stanice Niš. 
Cena stanične usluge nije jedinstvena jer zavisi od destinacije, odnosno od planirane pređene kilometraže. 

Neposredno pored međumesne autobuske stanice prolaze gradske linije 3, 9, 12, i 34 (kružna linija). Linijom 34 može stići do Glavne železničke stanice (smer A) i odnosno do aerodroma (smer B). Do centra Niša se može stići linijom 3.

Važne informacije

Autobuska stanica Niš
Adresa: Bulevar 12. Februar. bb
Broj telefona za informacije: +381 (0)18 255 177, +381 (0)18 255 666
e-mail: marketing@nis-ekspres
web sajt: www.nis-ekspres.rs

Gradski prevoz

• Linija 3: Naselje Ratko Jović—Brzi Brod (Prevoznik „Niš Ekspres")
• Linija 9: Mokranjčeva—Naselje Branko Bjegović (Prevoznik „Niš Ekspres")
• Linija 12: Njegoševa—Donji Komren (Prevoznik „Aerodrom Konstantin veliki")
• Linija 34 (kružna):Aerodrom—Autobuska stanica—Železnička stanica (Prevoznik „Aerodrom Konstantin veliki")

Taxi službe​  

Крушевац је град који се налази у средишњем делу Србије, у долини Западног Поморавља, на реци Расини. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 км².

Познат је као средњовековна српска престоница.

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

Крушевац је некада био јак привредни центар са посебно развијеном метало - прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „-{Траyал}-“ и „Рубин“). После привтизације великих друштвених колектива, у граду има и преко 1500 приватних предузећа и преко 3500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума је распрострањен на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија Града Крушевца је такође позната по значајним извориштима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).