Аутобус од BANJA LUKA до RIJEKA не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 365 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 06 сати и 45 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње BANJA LUKA - RIJEKA постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од BANJA LUKA до RIJEKA су:Pepeks Zagreb.

Бања Лука

Banja Luka je politički, administrativni i kulturni centar entiteta Republike Srpske, ujedno i njen najveći grad. Predstavlja drugi grad po veličini u Bosni i Hercegovini, koji nastanjuje približno 200 000 stanovnika.

Banja Luka se od Sarajeva nalazi na udaljenosti od 240 km, od Zagreba 200 km, a od Beograda 320 km. Sa ovim i ostalim gradovima u regionu povezana je drumskim saobraćajnicama, željeznicom, a od 1998. godine i vazdušnim putem.

TURISTIČKA PONUDA BANJA LUKE

KULTURNO-ISTORIJSKI SPOMENICI OD POSEBNOG ZNAČAJA

Banja Luka je tokom svoje istorije bila pod uticajem različitih kultura o čemu svjedoče brojni kulturno – istorijski spomenici koji čine ovaj grad jedinstvenim.

  • Gradska tvrđava “Kastel”

Pozicionirana na ušću Vrbasa i Crkvene, jedan je od najstarijih spomenika u Bosni i Hercegovini čiji ostaci datiraju još iz neolitskog perioda.  Tokom svoje duge istorije predstavljala je vojničko utvrđenje i okosnicu gradskog razvoja, dok je danas centar održavanja raznih kulturnih manifestacija a ujedno i omiljeno šetalište stanovnika Banja Luke.

  • Saborni hram “Hrista Spasitelja” 

Podignut je na temeljima crkve Svete Trojice koja je bila izgrađena u centru Banja Luke, između dva svjetska rata. Po ugledu na prethodni arhitektonski izgled, njegova obnova započela je 1993. , a završena je 2009. godine i  najviši je vjerski objekat u Banja Luci. Hram je obnovljen pod imenom Saborni hram Hrista Spasitelja, jer je u međuvremenu ( u periodu od 1963. do 1969.)  izgrađen hram koji je dobio ime Svete trojice, kao uspomenu na porušenu crkvu.

  • Manastir Gomionica 

Ovaj manastir podignut je 1882. godine i u okviru njega postojala je škola koju je, između ostalih pohađao i poznati pisac Petar Kočić. U riznici ovog manastira nalaze se zbirke ikona iz XVI – XIX vijeka, starih rukopisnih i štampanih knjiga iz XIV – XVIII vijeka kao i pozlaćeni gomionički srebrni krst iz 1640. godine, koji se danas nalazi u kolekciji Londonskog univerziteta.

  • Opatija “Marija Zvijezda”

Ova župna crkva, smještena uz obalu Vrbasa, je po mnogo čemu jedinstven sakralni objekat.  U njemu žive monasi iz reda Trapista, poznati po proizvodnji istoimenog sira, koji se može kupiti u okviru samog samostanskog kompleksa.

  • Džamija Ferhadija

Vakuf člana čuvene porodice Sokolovića - Ferhad paše, podignuta je u vrijeme kada je, na vrhuncu svoje moći Osmansko carstvo vladalo Bosnom. Jedna je od centralnih gradskih građevina, sagrađena od strane učenika Mimara Sinana i smatra se najuspješnijim ostvarenjem islamske arhitekture u Bosni i Hercegovini. Njena rekonstrukcija otpočela je 2005.  a  završena je u julu 2015. godine.

  • Gradska palata i Banski dvor u Banja Luci

Nakon formiranja Vrbaske banovine 1929. godine, za vrijeme prvog bana, Svetislava Tise Milosavljevića, donijeta je odluka o izgradnji Banske palate i Banskog dvora. Izgradnja oba objekta otpočela je u martu 1931., a okončana u novembru 1932. godine. U okviru oba zdanja odigravale su se ceremonije koje su predviđale mnogobrojne sadržaje.  Danas je Banska palata u funkciji sjedišta Administrativne službe grada Banja Luka i njenog Gradonačelnika, dok je Banski dvor sjedište predsjednika Republike Srpske, rektorata i Radio-televizije Republike Srpske.

  • Banj brdo

Banjalučko izletište sa kojeg pada pogled na skoro cijeli grad, poznato je i pod nazivom Šehitluci. Na vrhu ovog brda istaknut je  Spomenik palim Krajišnicima u Narodnooslobodilačkoj borbi u periodu od 1941. do 1945. godine.  Spomenik je mauzolejskog tipa i rad je jednog od najvećih jugoslovenskih kipara – Antuna Augustinčića. Banj brdo pozicionirano je iznad banjolučke kotline, dok je  njegov vrh je udaljen pet kilometara od centra grada.

PRIRODNE ZNAMENITOSTI

  • Rijeka Vrbas

Rijeka zbog koje Banja Luku nazivaju “Ljepoticom sa Vrbasa” predstavlja posebno važan prirodni resurs ovog grada, njegov glavni vodotok, a ujedno je i jedna od najljepših rijeka u Bosni i Hercegovini.  Kanjon Vrbasa je stanište reliktnim i endemičnim biljnim i životinjskim vrstama koje same po sebi predstavljaju posebnu turističku atrakciju. Ova rijeka pruža posebne uslove za razne sportove na vodi, shodno čemu se na njoj održavaju razna sportska takmičenja, prije svega državna i evropska takmičenja u kajak-kanu sportu na divljim vodama.

Banjaluka je poznata i pod nazivom “Grad Zelenila” shodno velikom broju zelenih površina koje se prostiru na njenoj teritoriji. Mnogi putopisci opisivali su je kao “rajsku dolinu” koja obiluje vodom, raznim vrstama voća i drveća, a naročito kestenom. Takođe, u Banja Luci se nalaze tri banje – Srpske toplice, Slatina i Laktaši koje datiraju još iz antičkog perioda.

KULTURNI ŽIVOT
Muzej Republike Srpske 

Radno vrijeme: radnim danima 8-20h,  subotom i nedjeljom od 10-14h. Cijena ulaznice - 1 KM po osobi.

Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske

Radno vrijeme: svakim danom od 10-22h, ulaz besplatan.

Narodno pozorište Republike Srpske

Ulica Kralja Petra I Karađorđevića br. 78

Gradsko pozorište „Jazavac“ 

Ulica Carice Milice br. 9

LTG galerija

Radno vrijeme: radnim danima 13-20h,  subotom od 10-15h.
Kralja Petra I Karađorđevića br. 109

Dječije pozorište RS

Izložbeni paviljon je otvoren svakim danom 10-20h.
Ulica Đure Daničića br. 1 
 

NOĆNI ŽIVOT
Banja Luku karakteriše bogat noćni život i poznata je po mnogobrojnim noćnim klubovima, kao i održavanju velikog broja manifestacija tokom godine.

Najpoznatiji noćni klubovi: “Mystique”, “Kantri klub”, “Jazzbanjaluka Bar”, “Inbox Culture Club”, “Cabaret club”, “Tamaris”, “Kruna”, “Opium”, “Underground” ;

Najpoznatiji restorani: Restorani: “Sirano”, “Ambasador”, “Lanako”, “Bomi”, “Vrbas”, “Kaldera”, “Lovački bar”,“Stari mlin”, “Kazamat”, “Alas”, “Stara Ada”, “Royal Plaza”;

MANIFESTACIJE U BANJA LUCI

  • Kulturne manifestacije

Kočićevi susreti”, “Svetosavska akademija”, “Đurđevdanski festival”, “Festival gradske i narodne muzike”, “Teatarfest”, sajam knjiga, “Demo-fest”, “Kratkofil”, “Dani Vlade S. Miloševića”, Međunarodni festival folklora "Dukat fest", Neofest, Zaplet Međunarodni festival mladog glumca, Banjalučke ljetne igre“, „Ljeto na Vrbasu“;

  • Sportske manifestacije

Prvenstvo Balkana u stonom tenisu za mlade, Svetosavski rukoketni turnir, Međunarodni kuglaški turnir, Međunarodni rukometni turnir za mlade, Auto trke na kružnim stazama, Međunarodni teniski turnir “ATP Challenger”, Međunarodni bokserski turnir “Radovan Bisić”;

SMJEŠTAJ
Hoteli: "Bosna", "Palas", "Ekvator Slavija", "Slateks", “Atina”, “Vidović”, “Jelena”, “Banja Luka”, “Fortuna”, “Talija”, “Grand”, “Cezar”

Moteli: “Dragana”, “Moskva”, “Mig”, “Signal”;

VAŽNI BROJEVI

Centar za obavještavanje 121
Policija 122
Vatrogasci 123
Hitna pomoć 124
Bolnica 216-725
Međunarodni komitet Crvenog krsta 212-024
Centralna apoteka 212-804
Narodno pozorište RS 317-949
Dječije pozorište RS 215-907
Autobuska stanica 315-355
Željeznicka stanica 301-229
Aerodrom - Mahovljani 830-235
Vodovod 212-316
Elektrokrajina 215-888

Taxi službe
Banjalučki Taxi 1544
Euro Taxi 1555
Maxi Taxi 1551
A Taxi 1500
Patrol Taxi 1533
Bel Taxi 1550
Mobil taxi 1566

Lokacija Autobuske Stanice u Banja Luci
 

 

 

 

Ријека

Највећа хрватска лука и трећи по величини град у Хрватској - Ријека представља административни центар Приморско - горанске жупаније. На подручју њене општине живи приближно 190 000 становника. Током XИX века Аустроугарска влада је услед њеног идеалног географског положаја позиционирала на месту моћних индустријских центара и највећих европских лука. 
Оно што овај град чини специфичним јесте што се и поред великог броја његових знаменитости, све могу обићи током једног дана, захваљујући одличном јавном превозу који умногоме олакшава обилазак. Идеална је локација за посетиоце који желе упознати културно-историјске садржаје а исто тако и за оне који су жељни провода и релаксације.
Као и у већини градова са богатом историјом, главно шеталиште бива његово главно обележје, а Ријека је савршен пример за ову тврдњу. На њеном Корзоу налази се главни архитектонски симбол Ријеке – Градски торањ. Најзначајније знаменитости приликом посете овом граду смештене су надомак Корзоа – Коблеров трг на улазу у Стари град; Катедрала Светог Вида, заштитника овога града; Цркву Узнесења Блажене Ђевице Марије; Коси торањ; античка Стара врата; Трг Ријечке резолуције и Стендерац као и главна ријечка тржница – Плаца. 
Незаобилазна локација за обилазак је такође Рива, где се са ријечког лукобрана Моло лонга простире градска панорама као и Трсат. Трсат се налази на брегу изнад града до којег се долази или аутобусом или успоном степеницама Петра Кружића. У непосредној близини Трсатске градине налази се најстарије маријанско светилиште у Хрватској – Светиште Мајке Божје Трсатске. Подручје Трсата идеално је за љубитеље природе и рекреативце који перивојем Светишта и Парком Хероја могу  реализовати своје дуге шетње. 
За љубитеље разних специјалитета , на располагању су угоститељски обекти са аутохтоним и интернационалним понудама лоцирани дуж Корзоа или на ријечкој Риви. 
Оно што додатно туристичку понуду овог града чини квалитетнијом јесте што приликом посете Ријеци можете уживати у бесплатном бежичном интернету дуж центра града, на Трстату и на пар других локација, приликом чега можете преузети апликацију која ће вам бити идеалан водич.

КУЛТУРНИ ЖИВОТ


Позоришта – Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, Градско казалиште лутака Ријека, ХКД „Театар“, Културни центар „Калварија“ – Ри Театар

Музеји – Поморски и повијесни музеј Хрватског приморја Ријека, Природословни музеј Ријека, Музеј града Ријеке, Музеј модерне и савремене уметности, Музеј информатике, Споменичка књижница и збирка Мажуранић-Брлић-Ружић,  Музеј детињства, Сакрална збирка Катедрале Светог Вида, Ризница и галерија Светишта Мајке Госпе Трсатске, Свеучилишна књижница Ријека - Изложба Глагољица, Сталне изложбе на Поморском факултету у Ријеци.
Галерије – Мали салон, Галерија „Друго море“, Галерија „Кортил“,  Ерсте Цлуб

Кина– Арт кино „Цроатиа“, Блитз „Цинестар“

ПРОВОД

„Нубар Лоунге“, Морски прасац беацх бар, Пхананас пуб, Цлуб „Боа“, „Ракхиа“ бар, „Пајол“ бар, „Живот“, „Театро Лоунге“ бар, Цхампагне бар „Поммерy“, „Цоде“ бар, Цлуб „Нина 2“, Цлуб „ИнРи“, Клуб младих Ријека, „Пепе россо“ бар,  „Бади“ пуб, „Мyстиqуе“ пуб, Роцк цаффе, „Милорд“ пуб,  Фасхион цафé „Лоббy“, „Тунел“,  „Тхе Беертија“,  „Цукарикафе“ бар,  Цлуб „Индиго“,  „Погон културе“

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

„Фиуманка“ – јуни „Фиумаре“ - мај/јуни; „Ри Роцк“ – децембар; Ријечке летње ноћи - јуни/јули; Лето на Градини – јуни/јули; „Хартера“ фестивал – септембар; Ходочашће на Велику Госпу – август; Ријечки карневал – јануар/фебруар; „Хомо си тећ“ – април; Међународни фестивал малих сцена – мај; Дани Светог Вида - јуни; Зајчеви дани – октобар/фебруар; Ријека Адвент – новембар; Јазз тиме – новембар; „МАЛИК фест“ – јуни; Ријечке степенице – август; Маријини дани – мај; Ревија луткарских позоришта – новембар; Ријека татто еџпо – децембар;

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бонавиа“, „Јадран“,“Небодер“, „Цонтинентал“

Хостели
„1Њ“, „Ана“, „Дас“, Омладински хостел Ријека, „Фун“, „Царневале“, „Кварнер“, „Дхарма“, „Кантрида“, „Корзо“, „Ријека“

ШОПИНГ

Центар града, Градска тржница, ТЦ „Тоњер Центер Ријека“, Западни Трговачки центар, Сувенирнице

Важни телефони

Јединствени број за хитне службе 112
Полиција  192
Ватрогасци  193
Хитна помоћ   194
Саобраћајна служба 0800 51 01
Саобраћајна полиција  335 521
Полицијска управа Приморско-горанска   430 333
Спашавање на мору  9155
Горска служба спашавања - дежурна служба 091 721 0000
Лучка капетанија 214 031
ХАК - Хрватски ауто клуб   1987
Саобраћајни центар Ријекапромета - стање на цестама у Ријеци 060 10 2102
Ветеринарска станица Ријека - дежурна служба 091 214 8822