Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Нови Сад је други по величини град у Србији, уједно и главни град Аутономне покрајине Војводине. Својом позиционираношћу на једној од главних европских река – Дунаву, одувек је био на раскршћу најважнијих путева. 
Његово подручје насељава између триста и четристо хиљада људи поносних на вишевековну традицију свог града, која обухвата темељне институције српске културе: Матицу српску, Српско народно позориште, Стеријино позорје, као и разна архитектонска обележја попут атрактивног старог градског језгра, многобројне музеје и седамнаест манастира са салашима у непосредној околини. Домаћин је бројних светски познатих манифестација и фестивала попут „ЕXИТ“ фестивала, његовог заштитног знака захваљујући коме поседује разноликост понуде неопходне за што бољу позиционираност на туристичкој мапи света. Нови Сад је мултиконфесионална и мултинационална средина у којој се припадност мањинама доживљава као предност, чему свједоче специјализоване катедре Универзитета на којима се настава одржава на језицима националних мањина или је намењена њиховом изучавању. 

Најатрактивнија туристичка обележја Новог Сада

Дунав
Дунав је један од главних симбола Новог Сада дуж којег се простире чувено шеталиште „Београдски кеј“ са бројним плажама од којих је најлепша и најпосећенија „Штранд“ плажа. Представља специјални резерват природе као станиште јединствених врста птица, од којих је Ковиљско – петроварадински рит од међународног значаја. 

Петроварадинска тврђава 
Представља најзначајнији културно – историјски споменик који датира из XВИИ и XВИИИ века. Унутар њених зидина смештен је Музеј града Новог Сада, Академија уметности, Опсерваторија и Архив града. Ова тврђава је током јула месеца традиционално домаћин најбољег европског фестивала „ЕXИТ“-а.

Старо градско језгро
Градске улице красе неколико грандиозних палата с краја деветнаестог и почетка двадесетог века: Танурџићева, Менратова, Ватикан, Клајнова. Овде се налази и најстарија кућа саграђена у првој половини осамнестог века као и бројни сакрални објекти који припадају различитим вероисповестима. 

Фрушка гора са манастирима
Фрушка гора обухвата национални парк на чијем се подручју налази седамнаест задужбина српских деспота, манастира подигнутим у периоду од XВ до XВИИИ века. Са својим разноврсним природним ресурсима - шумовитим пределима, јединственом флором и фауном, природним резерватима, бројним језерима и планинским стазама налази се делом представља једно од најсадржајнијих туристичких целина у Подунављу.

Салаши
Оно што туристичку понуду Новог Сада чини додатно јединственом су салаши који својим крајње аутентичним изгледом подсећају на прошла времена панонских руралних насеља. Ова насеља чувају традиционални дух овог подручја и углавном се простиру на територијама Ченеја, Ветерника, Бегеча и Каћког атара.

Новосадски сајам
Престижно место на којем се у току једне године организује и до двадесет сајмова и изложби као и приближно око четристо догађаја у оквиру конгресног центра „Мастер“. Основан је почетком XX века и простире се на површини од 22,6 хектара а годишње га посети око 1 200 000 људи. 

ФЕСТИВАЛИ

„Кубанеро салса“ – мај; Сербиа фасхион wеек – април, новембар; Цинема цитy – јун и јул; Фестивал уличних свирача – септембар; Новосадски самба карневал – август; „Еxит“ – јул;“Интерфест“ – јун; „Yоутх фаир“ – јул; „Змајеве дечје игре“ – јун; „Стеријино позорје“ – мај и јун; Пољопривредни сајам – мај; „Номус“ – април; 

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Новосадски нови театар, Театар „34“
Музеји – Музеј Војводине, Музеј града Новог Сада, Музеј савремене уметности Војводине
Галерије – Галерија Матице српске, Спомен збирка Павла Бељанског, Поклон збирка Рајка Мамузића, Галерија атеље „61“
Биоскоп – „Арена Цинеплеx“
Културни центри – Културни центар Новог Сада, Омладински центар, Студентски културни центар, Дечји културни центар

НОЋНИ ЖИВОТ
Барови
„Гиардино“, Градска кафана, „Два пса“, „Тхе пабић“, „Wаке уп јуице бар“, „Радио цафе 021“, „Јоллyтравел“, „Инцонтро“, „Два анђела“, „Кафемат“, „Буддха бар“, „Атеље“

Клубови
„Лондон пуб“, „Музеј“, „Јазз цлуб wхеелс“

Салаши
„137“, „Пајин салаш“, „Бркин салаш“, „Митин салаш“, „Цвејин салаш“, „Етно кућа“

Чарде
„Чарда Цесла“, „Аqуа Дориа“, „Тако је суђено“, „Дунавска тераса“, „Ноина арка“, „Кућерак код чесме“, „Рибарска ноћ“, „Чарда Мачак“, „Чарда на Камењару“, „Чарда Код Браше“, „Чарда на јами“, „Плави Дунав“, „Дунавац“

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бест Wестерн Президент“, „Парк“, „Леополд“, „Александар“, „Центар“, „Гyмнас антик“, „Мастер“, „Нови Сад“, „Соле мио“, „Планета Инн“, „Дасх“, „Аурора“, „Арта“, „Норцев“, „Панорама“, „Путник“, „Војводина“, „Вигор“, „Римски“, „Победоносац Свети Геогрије“

Хостели
„Варад ИНН“, „Доwнтоwн“, „Златна греда“, „Тераса“, „Кутак“, „Центар“, „ НС Рентал студио“, „Френкy“

ШОПИНГ - ТЦ „Сад Нови Базаар“, ТЦ „Спенс“, ТЦ „Биг