Брчко је град на северу Босне и Херцеговине. Административно је седиште Брчко дистрикта. Према подацима пописа становништва 2013. године, у граду Брчко је пописано 43.859 лица, а у целом дистрикту Брчко 93.028 лица.
Град Брчко је смештен у Посавини, на десној обали реке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 96 метара надморске висине.
Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.
Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује западни с источним делом Републике Српске те централни део Федерације БиХ са Хрватском и Посавским кантоном.
Поред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора.
Брчко има значајне индустријске капацитете.

Град Тузла административни је центар те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске регије североисточне Босне. Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона.Такође је и привредни, културни, спортски, образовни центар североисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. 
Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству солИ, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредељујући  фактор за усмеравање досадашњег привредног  развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.
Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики део Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно Панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине пре 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со још у неолиту. После су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.
18. јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи који има слано језеро и једини град на свету чије је слано језеро истовремено и купалиште и плажа у најужем историјском центру града. Вода сланог Панонског језера је наводно и лековита.
Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.
Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.