Општина Модрича се простире на три посебна географска подручја, захватајући по мањи део сваког од њих: мали део од равнице босанске Посавине, са делом долине реке Босне, део од подручја масива планине Вучјака на левој обали реке Босне и део од подручја масива планине Требаве на десној страни реке Босне.
Рељеф општине се састоји од висије Вучјака (367м) и Требаве (644м), од долине реке Босне (106-103м) и посавске равнице (91-90 м надморске висине). Овакав географски положај територије општине Модрича, на граници два велика европска простора (балканског и средњоевропског) одређивао је током историје, у великој мери, и човекову судбину на овом тлу.
Рафинерија уља Модрича је у педесет година свог постојања израсла у респектабилан привредни колектив, препознатљив на целом простору југоисточне Европе. У изградњи њеног имиџа учествовало је неколико генерација врсних стручњака из разних области, признати европски институти и најпознатији светски произвођачи аутомобила, теретних возила и мотора.
Њен оснивач, мајстор Илија Панић је, пре педесет година, у својој занатској радњи "Будућност", одредио визију развоја Рафинерије уља Модрича која се у потпуности остварила. Производи рафинерије су: моторна уља из породица Оптима и Маџима, као и расхладна течност Пермант.
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича имала је 35.613 становника, распоређених у 21 насеље.

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. 

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.