Ред вожње Модрича до Nirnberg

Општина Модрича се простире на три посебна географска подручја, захватајући по мањи део сваког од њих: мали део од равнице босанске Посавине, са делом долине реке Босне, део од подручја масива планине Вучјака на левој обали реке Босне и део од подручја масива планине Требаве на десној страни реке Босне.
Рељеф општине се састоји од висије Вучјака (367м) и Требаве (644м), од долине реке Босне (106-103м) и посавске равнице (91-90 м надморске висине). Овакав географски положај територије општине Модрича, на граници два велика европска простора (балканског и средњоевропског) одређивао је током историје, у великој мери, и човекову судбину на овом тлу.
Рафинерија уља Модрича је у педесет година свог постојања израсла у респектабилан привредни колектив, препознатљив на целом простору југоисточне Европе. У изградњи њеног имиџа учествовало је неколико генерација врсних стручњака из разних области, признати европски институти и најпознатији светски произвођачи аутомобила, теретних возила и мотора.
Њен оснивач, мајстор Илија Панић је, пре педесет година, у својој занатској радњи "Будућност", одредио визију развоја Рафинерије уља Модрича која се у потпуности остварила. Производи рафинерије су: моторна уља из породица Оптима и Маџима, као и расхладна течност Пермант.
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича имала је 35.613 становника, распоређених у 21 насеље.

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. cеверозападно од града.

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Из савременог доба град је познат и по томе да је на митингу 1935. Адолф Хитлер  наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата.

Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда орентисана ка савременим техологијама.