Прњавор је седиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се између Дервенте и Бање Луке. Према подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Прњавор укупно је пописано 8.484 лица.
Општина Прњавор налази се у сливу реке Укрине. Град се налази на надморској висини од 185 метара. 
Прњавор је у прошлости био познат и под незваничним називом Мала Европа јер су ту крајем 19. и почетком 20. века населили бројни Пољаци, Украјинци (тада Русини), Немци, Чеси, Мађари, Италијани и неколико словачких породица. Немци су организовано исељени од стране нацистичке Немачке за време Другог светског рата. У исто време нестали су и Мађари са Вучијака. Пољаци су исељени одмах након 1945. године у Пољску у град Болеславјец и његову околину. Десило се то на основу споразума Југославије и Пољске. Остали су Украјинци, Чеси и Италијани али ратни вихори и економске прилике на подручју прњаворског краја допринеле су да је представника и тих европских народа остало веома мало. 
На просторима некадашње Југославије налазило се чак 12 места са називом Прњавор, то можда у почетку звучи невероватно, али ако се узме у обзир да су манастирски поседи одавно добили име Прњавор онда је ова информација потпуна прихватљива.
У близини града Прњавора се налази бања Кулаши, позната по свом лековитом, природном врелу минералне воде.

Пале је општина у Босни и Херцеговини, Република Српска. Развило се за време Зимске Олимпијаде у Сарајеву. Године 1992. је постало седиште Републике Српске, да би тај статус изгубило године 1998. када је главни град тог ентитета постао Бања Лука. Суседне општине су: Соколац, Рогатица, Пале-Прача, Трново (РС), те градови Источно Сарајево и Сарајево.

Дио опшине је Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ и твори нову опшину под називом Пале-Прача.

Подручје општине Пале обухвата 492 км² изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1916 м. Најнижа тачка је на 624 м надморске висине, на западној страни општине, где се спајају паљанска и мокрањска Миљацка .

Средишњи дио општине Пале заузима паљанска котлина, смештена између планинских масива: Јахорине са југа, Госине са истока, Романије са североистока, Озрена са севера и северозапада и Требевића са запада. Седиште општине је у насељу Пале. Пале су смештене у самој котлини, која са прибрежјем заузима површину од око 8,5 км². Смештене су на надморској висини од 820 м.

Пале су према географско-природним особинама одавно познате као климатско лечилиште и излетиште. Лепота околине, чист ваздух и близина скијашких терена на Јахорини представљају природну диспозицију и реалну основу за развој туризма. У нижим деловима општине заступљена је умерено топла и влажна клима, Већ од 1.000 м надморске висине ова клима прелази у планинску климу. Оштра планинска клима осећа се и током летних месеци, кад температура ваздуха ретко прелази 25° Целзијуса.

Претежан део површине општине сачињава шумско земљиште (64%), а свега (34%) пољопривредно и остало земљиште.

На подручју опшине налази се неколико познатих пећина: Орловача, Пећина Извор Мокрањске Миљацке, Титова пећина Боговићи, Попова пећина и Новакова пећина.

Једна од најзначајнијих природних знаменитости је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. Орловача (948 м) се налази на истоименом узвишењу у западном делу романијског свода, заселак Доње Сињево, насеље Сумбуловац, у сливу мокрањске Миљацке, односно у долини њене десне притоке Сињаве.

Опсежна истраживања извора Миљацке укључила су и топографска мерења, биоспелеолошка и хидролошка истраживања као и испитивања трагова културе човека. Истраживања су извођена током 2007 – 2009. године. До данас, спелеолози су истражили 7.100 м, чиме је пећина Извор Мокрањске Миљацке постала најдужа документована пећина у целој Босни и Херцеговини.

Носиоци развоја на подручју Паљанске општине су индустрија, шумарство, угоститељско-туристичке делатности и трговина. Због географских и климатских карактеристика подручја, делатност пољопривреде је слабије развијена. По завршетку ратних дејстава, почео је развој и у области грађевинарства, а нарочито у области мале привреде.

Индустријски развој на Паљанској општини углавном је оријентисан на металну, дрвну и текстилну индустрију.

Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло је привлачан за туристе Олимпијски центар Јахорина, са прекрасним теренима за скијање, где зимска сезона траје пет месеци. Смучарима и другим туристима стоји на располагању више од 20 км добро уређених стаза за алпско смучање повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.

Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изврсним условима за ловни туризам, са изванредним ловиштима повезаним магистралним, регионалним и шумским путевима, као и ловачким домовима.

Од природних знаменитости, најзначајнија је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Урсус спелаеус), као и инсект из породице Цолеоптера.