Ред вожње Сарајево Источно до Суботица

Сарајево има две аутобуске станице: главну аутобуску станицу и станицу у источном делу града, у насељу Лукавица.

Главна аутобуса станица Сарајево је смештена у близини центра града, недалеко од главног железничког колодвора. Ова станица је полазиште већине аутобуса који возе према остатку Босне и Херцеговине, те према међународним попут Хрватске, Словеније и западне Европе. За аутобусе који прометују према дестинацијама у Србији и Црној Гори и градовима у Републици Српској полазна станица је Лукавица.

Главна аутобуска станица у Сарајеву је велика и пространа. Има више од 10 перона. Унутар станице налазе се кафићи и мали ресторани, а испред станице имају продавнице и ћевабџиница која је најпрометније место у том делу града, јер се може за релативно мало новца добро најести. Унутар и испред станице се налазе киосци. Станица посједује и WЦ. Станична услуга наплаћује се 1 КМ. У непосредној близини станице налази се главна Железничка станица.

Адреса: Пут живота 2, 71000, Сарајево

Телефон: +387 33 21 31 00

Аутобуска станица Лукавица је смештена у источном делу Сарајева, стога уколико се налазите у центру препоручамо вожњу таксијем или тролејбусом бр.103 или 107 којим идете до станице Добриња. Аутобуска станица Лукавица од станице Добриња је удаљена 2 минуте пешке. Имајте на уму да вожња тролејбусом траје доста дуго и да знају бити велике гужве. Стога уколико путујете са пртљагом размислите о томе да узмете таxи, који је релативно јефтин у Сарајеву. Станица поседује наткривене пероне, kафе бар, ресторан, продавницу и чекаоницу. Излаз на пероне је контролисан и није могућ без возне карте. Аутобуска станица Источно Сарајево ради сваки дан од 05х до 22х.

Адреса: Српских владара 2, 71123, Источно Сарајево

Телефон: +38757317377

Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".