Сарајево има две аутобуске станице: главну аутобуску станицу и станицу у источном делу града, у насељу Лукавица.

Главна аутобуса станица Сарајево је смештена у близини центра града, недалеко од главног железничког колодвора. Ова станица је полазиште већине аутобуса који возе према остатку Босне и Херцеговине, те према међународним попут Хрватске, Словеније и западне Европе. За аутобусе који прометују према дестинацијама у Србији и Црној Гори и градовима у Републици Српској полазна станица је Лукавица.

Главна аутобуска станица у Сарајеву је велика и пространа. Има више од 10 перона. Унутар станице налазе се кафићи и мали ресторани, а испред станице имају продавнице и ћевабџиница која је најпрометније место у том делу града, јер се може за релативно мало новца добро најести. Унутар и испред станице се налазе киосци. Станица посједује и WЦ. Станична услуга наплаћује се 1 КМ. У непосредној близини станице налази се главна Железничка станица.

Адреса: Пут живота 2, 71000, Сарајево

Телефон: +387 33 21 31 00

Аутобуска станица Лукавица је смештена у источном делу Сарајева, стога уколико се налазите у центру препоручамо вожњу таксијем или тролејбусом бр.103 или 107 којим идете до станице Добриња. Аутобуска станица Лукавица од станице Добриња је удаљена 2 минуте пешке. Имајте на уму да вожња тролејбусом траје доста дуго и да знају бити велике гужве. Стога уколико путујете са пртљагом размислите о томе да узмете таxи, који је релативно јефтин у Сарајеву. Станица поседује наткривене пероне, kафе бар, ресторан, продавницу и чекаоницу. Излаз на пероне је контролисан и није могућ без возне карте. Аутобуска станица Источно Сарајево ради сваки дан од 05х до 22х.

Адреса: Српских владара 2, 71123, Источно Сарајево

Телефон: +38757317377

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. 

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.