Сарајево Источно
Сарајево има две аутобуске станице: главну аутобуску станицу и станицу у источном делу града, у насељу Лукавица.
Главна аутобуса станица Сарајево је смештена у близини центра града, недалеко од главног железничког колодвора. Ова станица је полазиште већине аутобуса који возе према остатку Босне и Херцеговине, те према међународним попут Хрватске, Словеније и западне Европе. За аутобусе који прометују према дестинацијама у Србији и Црној Гори и градовима у Републици Српској полазна станица је Лукавица.
Главна аутобуска станица у Сарајеву је велика и пространа. Има више од 10 перона. Унутар станице налазе се кафићи и мали ресторани, а испред станице имају продавнице и ћевабџиница која је најпрометније место у том делу града, јер се може за релативно мало новца добро најести. Унутар и испред станице се налазе киосци. Станица посједује и WЦ. Станична услуга наплаћује се 1 КМ. У непосредној близини станице налази се главна Железничка станица.
Адреса: Пут живота 2, 71000, Сарајево
Телефон: +387 33 21 31 00
Аутобуска станица Лукавица је смештена у источном делу Сарајева, стога уколико се налазите у центру препоручамо вожњу таксијем или тролејбусом бр.103 или 107 којим идете до станице Добриња. Аутобуска станица Лукавица од станице Добриња је удаљена 2 минуте пешке. Имајте на уму да вожња тролејбусом траје доста дуго и да знају бити велике гужве. Стога уколико путујете са пртљагом размислите о томе да узмете таxи, који је релативно јефтин у Сарајеву. Станица поседује наткривене пероне, kафе бар, ресторан, продавницу и чекаоницу. Излаз на пероне је контролисан и није могућ без возне карте. Аутобуска станица Источно Сарајево ради сваки дан од 05х до 22х.
Адреса: Српских владара 2, 71123, Источно Сарајево
Телефон: +38757317377
Štutgart
Штутгарт (нем. Стуттгарт) је главни град немачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Немачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, седиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 км северозападно) и Минхен (око 220 км југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт се налази на око сат времена удаљености од Шварцвалда и Швапске Јуре. Средиште града се налази у плодној долини, угнежђено између винограда и густе шуме у близини реке Некар. У врућим летњим данима, локално становништво ово подручје описује као „штутгартски казан“. Као резултат огромне висинске разлике, у и око града се налази око 400 степеништа , што приближно чини око 20 км степеништа. Многа воде порекло из времена када су виногради окруживали целу долину. Чак и данас, постоје виногради који су удаљени мање од 500 м од главне железничке станице.
Сматра се да је сам град Штутгарт основан око 950. године, непосредно пре битке на Лешком пољу. Основао га је швапски војвода Лудолф, један од синова цара Светог римског царства Отона И Великог. Град се користио за узгајање коња у плодним долинама, у близини данашњег центра града, иако су недавна археолошка ископавања показала да је ово подручје већ било у власништву меровиншких фармера.
Грб града Штутгарта приказује црног коња који стоји на задњим ногама, на жутој позадини. Познато је да је у садашњем облику први пут кориштен 1938, док су се раније користиле различите варијанте и боје, често и са два коња. Овај хипотетички грб даје назнаке о пореклу назива Штутгарт. Могуће порекло имена града води од старонемачког назива штуотгартен, где реч штуот наводи на староенглески појам стод у значењу коњушница, ергела. Старонемачки појам гартен означава место првобитног насеља. Такође, лого аутомобилске компаније Порше садржи измењену верзију градског грба.
У граду се налази пет од укупно 11 државних музеја у покрајини Баден-Виртемберг. Једна од најзначајних је стара државна галерија (Стаатсгалерие) која је отворена 1843, а проширена 1984. године. У њој се чувају уметничка дела из многих епоха, од 14. века до модерне уметности укључујући дела Рубенса, Рембранта, Монеа, Реноара, Сезана и Беуса.
Мотоцикл и аутомобил на четири точка су изумљени у Штутгарту, по чему су се прославили Готлиб Дајмлер и Карл Бенц. Већ 1887. године Дајмлер и Вилхелм Мајбах су основали компанију „Дајмлер Моторен Геселшафт“ и започели индустријску производњу аутомобила. Из тог разлога, Штутгарт с правом зову колевком аутомобила у светским размерама. Мерцедес-Бенц, Порше и Мајбах се и данас производе у Штутгарту и његовој околини. Овде је произведен и први прототип Фолксваген бубе, коју је дизајнирао у Штутгарту Фердинанд Порше.
Штутгарт поседује међународни аеродром (нем. Флугхафен Стуттгарт) који се налази око 13 км јужно од центра града на подручју које припада суседном градићу Лајнфелден-Ехтердингену. Везе од аеродрома до центра града су изузетно добре, тако да је потребно око 30 минута да се од аеродрома дође до центра користећи линије С-Бана - С2 или С3. Аеродром у Штутгарту је једини већи градски аеродром у Немачкој који има само једну писту.
Поред аеродрома пролази државни ауто-пут А8 (Аутобан А8), који одређује јужну границу града. Повезује Луксембург, преко Сарбрикена, Карлсруеа, Штутгарта, Минхена и Салцбурга, са Бечом.
Други значајнији ауто-путеви према Штутгарту су А81 (правац Цирих–Зинген–Вирцбург–Хамбург) и А831.