Пале је општина у Босни и Херцеговини, Република Српска. Развило се за време Зимске Олимпијаде у Сарајеву. Године 1992. је постало седиште Републике Српске, да би тај статус изгубило године 1998. када је главни град тог ентитета постао Бања Лука. Суседне општине су: Соколац, Рогатица, Пале-Прача, Трново (РС), те градови Источно Сарајево и Сарајево.

Дио опшине је Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ и твори нову опшину под називом Пале-Прача.

Подручје општине Пале обухвата 492 км² изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1916 м. Најнижа тачка је на 624 м надморске висине, на западној страни општине, где се спајају паљанска и мокрањска Миљацка .

Средишњи дио општине Пале заузима паљанска котлина, смештена између планинских масива: Јахорине са југа, Госине са истока, Романије са североистока, Озрена са севера и северозапада и Требевића са запада. Седиште општине је у насељу Пале. Пале су смештене у самој котлини, која са прибрежјем заузима површину од око 8,5 км². Смештене су на надморској висини од 820 м.

Пале су према географско-природним особинама одавно познате као климатско лечилиште и излетиште. Лепота околине, чист ваздух и близина скијашких терена на Јахорини представљају природну диспозицију и реалну основу за развој туризма. У нижим деловима општине заступљена је умерено топла и влажна клима, Већ од 1.000 м надморске висине ова клима прелази у планинску климу. Оштра планинска клима осећа се и током летних месеци, кад температура ваздуха ретко прелази 25° Целзијуса.

Претежан део површине општине сачињава шумско земљиште (64%), а свега (34%) пољопривредно и остало земљиште.

На подручју опшине налази се неколико познатих пећина: Орловача, Пећина Извор Мокрањске Миљацке, Титова пећина Боговићи, Попова пећина и Новакова пећина.

Једна од најзначајнијих природних знаменитости је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. Орловача (948 м) се налази на истоименом узвишењу у западном делу романијског свода, заселак Доње Сињево, насеље Сумбуловац, у сливу мокрањске Миљацке, односно у долини њене десне притоке Сињаве.

Опсежна истраживања извора Миљацке укључила су и топографска мерења, биоспелеолошка и хидролошка истраживања као и испитивања трагова културе човека. Истраживања су извођена током 2007 – 2009. године. До данас, спелеолози су истражили 7.100 м, чиме је пећина Извор Мокрањске Миљацке постала најдужа документована пећина у целој Босни и Херцеговини.

Носиоци развоја на подручју Паљанске општине су индустрија, шумарство, угоститељско-туристичке делатности и трговина. Због географских и климатских карактеристика подручја, делатност пољопривреде је слабије развијена. По завршетку ратних дејстава, почео је развој и у области грађевинарства, а нарочито у области мале привреде.

Индустријски развој на Паљанској општини углавном је оријентисан на металну, дрвну и текстилну индустрију.

Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло је привлачан за туристе Олимпијски центар Јахорина, са прекрасним теренима за скијање, где зимска сезона траје пет месеци. Смучарима и другим туристима стоји на располагању више од 20 км добро уређених стаза за алпско смучање повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.

Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изврсним условима за ловни туризам, са изванредним ловиштима повезаним магистралним, регионалним и шумским путевима, као и ловачким домовима.

Од природних знаменитости, најзначајнија је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Урсус спелаеус), као и инсект из породице Цолеоптера.

Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".