Пале

Пале је општина у Босни и Херцеговини, Република Српска. Развило се за време Зимске Олимпијаде у Сарајеву. Године 1992. је постало седиште Републике Српске, да би тај статус изгубило године 1998. када је главни град тог ентитета постао Бања Лука. Суседне општине су: Соколац, Рогатица, Пале-Прача, Трново (РС), те градови Источно Сарајево и Сарајево.

Дио опшине је Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ и твори нову опшину под називом Пале-Прача.

Подручје општине Пале обухвата 492 км² изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1916 м. Најнижа тачка је на 624 м надморске висине, на западној страни општине, где се спајају паљанска и мокрањска Миљацка .

Средишњи дио општине Пале заузима паљанска котлина, смештена између планинских масива: Јахорине са југа, Госине са истока, Романије са североистока, Озрена са севера и северозапада и Требевића са запада. Седиште општине је у насељу Пале. Пале су смештене у самој котлини, која са прибрежјем заузима површину од око 8,5 км². Смештене су на надморској висини од 820 м.

Пале су према географско-природним особинама одавно познате као климатско лечилиште и излетиште. Лепота околине, чист ваздух и близина скијашких терена на Јахорини представљају природну диспозицију и реалну основу за развој туризма. У нижим деловима општине заступљена је умерено топла и влажна клима, Већ од 1.000 м надморске висине ова клима прелази у планинску климу. Оштра планинска клима осећа се и током летних месеци, кад температура ваздуха ретко прелази 25° Целзијуса.

Претежан део површине општине сачињава шумско земљиште (64%), а свега (34%) пољопривредно и остало земљиште.

На подручју опшине налази се неколико познатих пећина: Орловача, Пећина Извор Мокрањске Миљацке, Титова пећина Боговићи, Попова пећина и Новакова пећина.

Једна од најзначајнијих природних знаменитости је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. Орловача (948 м) се налази на истоименом узвишењу у западном делу романијског свода, заселак Доње Сињево, насеље Сумбуловац, у сливу мокрањске Миљацке, односно у долини њене десне притоке Сињаве.

Опсежна истраживања извора Миљацке укључила су и топографска мерења, биоспелеолошка и хидролошка истраживања као и испитивања трагова културе човека. Истраживања су извођена током 2007 – 2009. године. До данас, спелеолози су истражили 7.100 м, чиме је пећина Извор Мокрањске Миљацке постала најдужа документована пећина у целој Босни и Херцеговини.

Носиоци развоја на подручју Паљанске општине су индустрија, шумарство, угоститељско-туристичке делатности и трговина. Због географских и климатских карактеристика подручја, делатност пољопривреде је слабије развијена. По завршетку ратних дејстава, почео је развој и у области грађевинарства, а нарочито у области мале привреде.

Индустријски развој на Паљанској општини углавном је оријентисан на металну, дрвну и текстилну индустрију.

Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло је привлачан за туристе Олимпијски центар Јахорина, са прекрасним теренима за скијање, где зимска сезона траје пет месеци. Смучарима и другим туристима стоји на располагању више од 20 км добро уређених стаза за алпско смучање повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.

Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изврсним условима за ловни туризам, са изванредним ловиштима повезаним магистралним, регионалним и шумским путевима, као и ловачким домовима.

Од природних знаменитости, најзначајнија је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Урсус спелаеус), као и инсект из породице Цолеоптера.

Дервента

Дервента је насељено место и седиште истоимене општине у Републици Српској. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Дервенти укупно је пописано 11.076 лица.
Општина Дервента се граничи са општинама Брод, Модрича, Добој, Станари, Прњавор и Србац, а на северу је река Сава која представља десет километара дугу границу са Републиком Хрватском. На простору површине 517 км2 у педесет шест села и граду Дервенти, пре рата живело је 56.489 становника. 
Географски положај и природне каратеристике подручја општине Дервента пружају значајне могућности за развој ловног и сеоског  туризма.
Цела територија богата је дивљачи ниског лова а обронци Мотајице познати су по срнећој дивљачи. И чиста и незагађена река Укрина која протиче кроз Дервенту богата је рибом, а у летњим месецима популарно излетиште Дервенћана.