Пале је општина у Босни и Херцеговини, Република Српска. Развило се за време Зимске Олимпијаде у Сарајеву. Године 1992. је постало седиште Републике Српске, да би тај статус изгубило године 1998. када је главни град тог ентитета постао Бања Лука. Суседне општине су: Соколац, Рогатица, Пале-Прача, Трново (РС), те градови Источно Сарајево и Сарајево.

Дио опшине је Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ и твори нову опшину под називом Пале-Прача.

Подручје општине Пале обухвата 492 км² изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1916 м. Најнижа тачка је на 624 м надморске висине, на западној страни општине, где се спајају паљанска и мокрањска Миљацка .

Средишњи дио општине Пале заузима паљанска котлина, смештена између планинских масива: Јахорине са југа, Госине са истока, Романије са североистока, Озрена са севера и северозапада и Требевића са запада. Седиште општине је у насељу Пале. Пале су смештене у самој котлини, која са прибрежјем заузима површину од око 8,5 км². Смештене су на надморској висини од 820 м.

Пале су према географско-природним особинама одавно познате као климатско лечилиште и излетиште. Лепота околине, чист ваздух и близина скијашких терена на Јахорини представљају природну диспозицију и реалну основу за развој туризма. У нижим деловима општине заступљена је умерено топла и влажна клима, Већ од 1.000 м надморске висине ова клима прелази у планинску климу. Оштра планинска клима осећа се и током летних месеци, кад температура ваздуха ретко прелази 25° Целзијуса.

Претежан део површине општине сачињава шумско земљиште (64%), а свега (34%) пољопривредно и остало земљиште.

На подручју опшине налази се неколико познатих пећина: Орловача, Пећина Извор Мокрањске Миљацке, Титова пећина Боговићи, Попова пећина и Новакова пећина.

Једна од најзначајнијих природних знаменитости је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. Орловача (948 м) се налази на истоименом узвишењу у западном делу романијског свода, заселак Доње Сињево, насеље Сумбуловац, у сливу мокрањске Миљацке, односно у долини њене десне притоке Сињаве.

Опсежна истраживања извора Миљацке укључила су и топографска мерења, биоспелеолошка и хидролошка истраживања као и испитивања трагова културе човека. Истраживања су извођена током 2007 – 2009. године. До данас, спелеолози су истражили 7.100 м, чиме је пећина Извор Мокрањске Миљацке постала најдужа документована пећина у целој Босни и Херцеговини.

Носиоци развоја на подручју Паљанске општине су индустрија, шумарство, угоститељско-туристичке делатности и трговина. Због географских и климатских карактеристика подручја, делатност пољопривреде је слабије развијена. По завршетку ратних дејстава, почео је развој и у области грађевинарства, а нарочито у области мале привреде.

Индустријски развој на Паљанској општини углавном је оријентисан на металну, дрвну и текстилну индустрију.

Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло је привлачан за туристе Олимпијски центар Јахорина, са прекрасним теренима за скијање, где зимска сезона траје пет месеци. Смучарима и другим туристима стоји на располагању више од 20 км добро уређених стаза за алпско смучање повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.

Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изврсним условима за ловни туризам, са изванредним ловиштима повезаним магистралним, регионалним и шумским путевима, као и ловачким домовима.

Од природних знаменитости, најзначајнија је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посете. У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Урсус спелаеус), као и инсект из породице Цолеоптера.

Сарајево има две аутобуске станице: главну аутобуску станицу и станицу у источном делу града, у насељу Лукавица.

Главна аутобуса станица Сарајево је смештена у близини центра града, недалеко од главног железничког колодвора. Ова станица је полазиште већине аутобуса који возе према остатку Босне и Херцеговине, те према међународним попут Хрватске, Словеније и западне Европе. За аутобусе који прометују према дестинацијама у Србији и Црној Гори и градовима у Републици Српској полазна станица је Лукавица.

Главна аутобуска станица у Сарајеву је велика и пространа. Има више од 10 перона. Унутар станице налазе се кафићи и мали ресторани, а испред станице имају продавнице и ћевабџиница која је најпрометније место у том делу града, јер се може за релативно мало новца добро најести. Унутар и испред станице се налазе киосци. Станица посједује и WЦ. Станична услуга наплаћује се 1 КМ. У непосредној близини станице налази се главна Железничка станица.

Адреса: Пут живота 2, 71000, Сарајево

Телефон: +387 33 21 31 00

Аутобуска станица Лукавица је смештена у источном делу Сарајева, стога уколико се налазите у центру препоручамо вожњу таксијем или тролејбусом бр.103 или 107 којим идете до станице Добриња. Аутобуска станица Лукавица од станице Добриња је удаљена 2 минуте пешке. Имајте на уму да вожња тролејбусом траје доста дуго и да знају бити велике гужве. Стога уколико путујете са пртљагом размислите о томе да узмете таxи, који је релативно јефтин у Сарајеву. Станица поседује наткривене пероне, kафе бар, ресторан, продавницу и чекаоницу. Излаз на пероне је контролисан и није могућ без возне карте. Аутобуска станица Источно Сарајево ради сваки дан од 05х до 22х.

Адреса: Српских владара 2, 71123, Источно Сарајево

Телефон: +38757317377