Пећ (алб. Pëјë, тур. Ипек) је град на западу Косова, смештен на речици Пећкој Бистрици, са златарским занатским радњама, дрвном, прехрамбеном и кожарском индустријом. Град по попису из 2005. године има 93.161 становника, од чега су велика већина Албанци.
Град је постао важан верски центар средњовековне Србије под српским царем Стефаном Душаном, који га је године 1346. начинио седиштем Српске православне цркве. Тај статус је задржао све до године 1766, када је укинута Пећка патријаршија. Град и његова околина још имају велику важност за Србе православне вере; у граду се налази патријаршијски манастир, који стоји изнад града и састоји се од четри цркве с фрескама осликаним зидовима, библиотеке и ризнице. У оближњим Дечанима, 19 км јужније, се налази манастир Високи Дечани из 14. века који је од УНЕСЦО-а проглашен делом светске културне баштине. Пет векова Пећ је била под турском влашћу, о чему сведочи и орентални изглед града и неколико саграђених џамија, од којих су неке саграђене на темељима порушених српских богомоља. Пећ је била седиште дукађинског санџака који је од 19.века добио име Пећки санџак. У доба турске владавине Пећ се звала Ипек.

Есен је град у центру Рурске области у Северној Рајни-Вестфалији. Са око 580.000 становника један је од највећих градова Немачке. Град је од 1958. седиште римокатоличке бискупије, а од 1972. је универзитетски  град. Почетком 2003. су се спојили факултети из Есена и Герард-Меркатор универзитет  из Дуисбурга у Универзитет Дуисбург-Есен.
Есен је Европски главни град културе за 2010. годину.
Есен се налази у западном делу Немачке у индустријској регији Рхеин-Рур. Град лежи у центру Рурске области северно од реке Рур, која ствара језеро Балденеyсее између градских квартова Купфердрех, Хеисинген и Верден. Рурска област је конурбација (систем повезаних градова) која сачињава око 80 повезаних градова.
Обзиром да је Есен индустријски центар, има много споменика индустријске архитектуре. Стари рудник је постао туристичка знаменитост и налази се на листи светске баштине УНЕСЦО-а.