Погледај ред вожње

Аутобус од VELIKA PLANA до ALEKSINAC пролази између осталог и кроз градове ЋУПРИЈА (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 116 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 сат и 50 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње VELIKA PLANA - ALEKSINAC постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од VELIKA PLANA до ALEKSINAC су:Banbus doo Obrenovac.

Велика Плана

Велика Плана је градско насеље у Србији, у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 16210 становника.Велика Плана се налази на левој обали Велике Мораве. 
После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана „Прогрес“, фабрика наместаја „Звезда“, „ИПК Србија 10. октобар - индустрија меса Плана“, „Перкон“, млинско-пекарско и трговачко предузеће „Напредак“, „Гоша-монтажа“, штампарија и многа друга предузећа и продавнице.
Лидер у привреди Велике Плане данас је циглана „Прогрес АД“.
Велика Плана има велике могућности у области туризма и угоститељства, понајвише због значајних културно-историјских споменика, а најзначајнији су манастир Копорин, прво гробно место Карађорђа Петровића и Црква Захвалница и старе цркве брвнаре из XВИИИ и XИX века (Покајница, старе цркве у Крњеву и Лозовику).
Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја свакако представља етно село „Моравски конаци".
Кроз Велику Плану пролази ауто-пут Београд - Ниш као и пруга Београд - Ниш - Скопље.

 

Алексинац

Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.
 
Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.
 
У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.
 
Данас пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије града, а око 60% домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са овим процентом, Алексиначки крај се сматра високо развијеним пољопривредним регионом. Већина индустријских предузећа је затворена због дубоке финансијске кризе. Нека предузећа су приватизована, док друга чекају реконструкцију. Индустрија је концентрисана у самом граду и у Алексиначком руднику.
 
Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.
 
Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.
 
Кафићи
Кафе Рестарт, Дом, Вавилон, План Б, New pressing, Барон.
 
Ресторани
Тиха ноћ, Златно ћоше плус, Искра, Оаза, Морава
 
 
Манифестације
Ал Рок Фест, Такмичење хармоникаша, Меморијал „Сања Павловић“, Фестивал хорова, оркестара и камерних ансамбала општине Алексинац
 
 
Смештај
Популарни хотели и мотели
Вила Власта, Алексинац центар-Војислав Ерор, Алексинац центар, Сеоско туристичко газдинство Стојковић, Бовански Видиковац
 
 
Шопинг
Тржни центар МОДА, Робна кућа Ђорђевић, Балектра Алексинац
 
 
 
Важни телефони
Дом здравља 018 804-167
 
Апотека 018 804-015
 
Аутобуска станица 018 804-535
 
Полицијска станица 018 4101-660
 
Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239
 
Хитна помоћ 018 804-366
Погледај ред вожње