Зеница је град у Зеничко-добојском кантону, у средњем делу Босне и Херцеговине. Економско је седиште географске регије Средње Босне, и, поред Травника и Јајца је најважнији град тог дела државе.

По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Зеница имала је 115.134 становника, распоређених у 81 насељу. Општина Зеница се налази у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Средином 2007 године општина Зеница као јединствена урбана целина проглашена је градом.

Зеница је познат индустријски центар. У досадашњој политици развоја доминирале су базне гране индустрије (производња железа и челика и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.

Премда Зеница у ратном периоду (1992-1995) није претрпела ратна разарања у оној мери као нека друга места у Босни и Херцеговини ипак се мора констатовати да је рат оставио значајне последице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу производње.

Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даљње повећање производње уз већу примену агро-техничких мера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цењен је и тражен познати овчији сир.

У Зеници ради 19 основних и 12 средњих школа. Између осталих ту је основна музичка школа, основна специјална школа, те католички школски центар који има основну школу и гимназију.

Зеница је универзитетски град. У Зеници делује неколико факултета: машински, металуршки, педагошки, правни, економски, здравствени и исламски педагошки факултет.

Дервента је насељено место и седиште истоимене општине у Републици Српској. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Дервенти укупно је пописано 11.076 лица.
Општина Дервента се граничи са општинама Брод, Модрича, Добој, Станари, Прњавор и Србац, а на северу је река Сава која представља десет километара дугу границу са Републиком Хрватском. На простору површине 517 км2 у педесет шест села и граду Дервенти, пре рата живело је 56.489 становника. 
Географски положај и природне каратеристике подручја општине Дервента пружају значајне могућности за развој ловног и сеоског  туризма.
Цела територија богата је дивљачи ниског лова а обронци Мотајице познати су по срнећој дивљачи. И чиста и незагађена река Укрина која протиче кроз Дервенту богата је рибом, а у летњим месецима популарно излетиште Дервенћана.