Зеница

Зеница је град у Зеничко-добојском кантону, у средњем делу Босне и Херцеговине. Економско је седиште географске регије Средње Босне, и, поред Травника и Јајца је најважнији град тог дела државе.

По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Зеница имала је 115.134 становника, распоређених у 81 насељу. Општина Зеница се налази у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Средином 2007 године општина Зеница као јединствена урбана целина проглашена је градом.

Зеница је познат индустријски центар. У досадашњој политици развоја доминирале су базне гране индустрије (производња железа и челика и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.

Премда Зеница у ратном периоду (1992-1995) није претрпела ратна разарања у оној мери као нека друга места у Босни и Херцеговини ипак се мора констатовати да је рат оставио значајне последице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу производње.

Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даљње повећање производње уз већу примену агро-техничких мера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цењен је и тражен познати овчији сир.

У Зеници ради 19 основних и 12 средњих школа. Између осталих ту је основна музичка школа, основна специјална школа, те католички школски центар који има основну школу и гимназију.

Зеница је универзитетски град. У Зеници делује неколико факултета: машински, металуршки, педагошки, правни, економски, здравствени и исламски педагошки факултет.

Грац

Главни град покрајине Штајерска у Аустрији је Грац. Други је по величини аустријски град и има око 320 хиљада становника.

Познат је и као Универзитетски центар, пошто на 6 универзитета студира 50 хиљада студената. Већину студената, око 80 %, чине странци. Један од овдашњих студената је био и Никола Тесла, од 1875. до 1877. године.

Студентски живот данас даје ритам Грацу, па је управо то и један од битнијих разлога да Грац буде повезан сталним аутобуским линијама са целом Европом.

Симболи Граца ,који су неизоставни на свим разгледницама, су:

-Грацер Шлосберг, замак на врху брда у центру, и главна туристичка атракција града. До замка се може доћи жичаром, лифтом или ходајући старим кривудавим стазама;

-Хауптплатз, познати трг, настао je у XVII веку, од када и представља центар градског живота. Са Хауптплатза полазе све главне шопинг улице, потребне туристима. На тргу се налази и импресивна зграда градске већнице Ратхаус;

-Кунстхаус, музеј савремене уметности, смештен je у спектакуларној модерној грађевини, као симбол хармоничне коегзистенције старог и новог Граца. Саграђен је 2003., у години када је Грац био културна престоница Европе, а у њему су изложена дела модерне уметности;

-Ландесзеугхаус, je музеј оружја са једном од најбољих колекција на свету, распоређеном на пет спратова;

-Пабови, који све више личе на оне у Ирској и Енглеској, сконцентрисани су око историјског језгра града.

Иако аутобуски саобраћај није доминантан, већина странаца га користи због атрактивности путовања на линијама које повезују Грац са Бечом. Директне аутобуске линије , такође, саобраћају и од осталих већих аустријских градова, као и из Загреба, Цириха и Минхена.