Зеница је град у Зеничко-добојском кантону, у средњем делу Босне и Херцеговине. Економско је седиште географске регије Средње Босне, и, поред Травника и Јајца је најважнији град тог дела државе.

По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Зеница имала је 115.134 становника, распоређених у 81 насељу. Општина Зеница се налази у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Средином 2007 године општина Зеница као јединствена урбана целина проглашена је градом.

Зеница је познат индустријски центар. У досадашњој политици развоја доминирале су базне гране индустрије (производња железа и челика и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.

Премда Зеница у ратном периоду (1992-1995) није претрпела ратна разарања у оној мери као нека друга места у Босни и Херцеговини ипак се мора констатовати да је рат оставио значајне последице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу производње.

Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даљње повећање производње уз већу примену агро-техничких мера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цењен је и тражен познати овчији сир.

У Зеници ради 19 основних и 12 средњих школа. Између осталих ту је основна музичка школа, основна специјална школа, те католички школски центар који има основну школу и гимназију.

Зеница је универзитетски град. У Зеници делује неколико факултета: машински, металуршки, педагошки, правни, економски, здравствени и исламски педагошки факултет.

Град Тузла административни је центар те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске регије североисточне Босне. Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона.Такође је и привредни, културни, спортски, образовни центар североисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. 
Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству солИ, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредељујући  фактор за усмеравање досадашњег привредног  развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.
Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики део Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно Панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине пре 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со још у неолиту. После су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.
18. јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи који има слано језеро и једини град на свету чије је слано језеро истовремено и купалиште и плажа у најужем историјском центру града. Вода сланог Панонског језера је наводно и лековита.
Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.
Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.