Аутобус од GRADIŠKA до LJUBLJANA пролази између осталог и кроз градове НОВО МЕСТО (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 298 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 05 сати и 25 мин.
С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње GRADIŠKA - LJUBLJANA постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља
Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од GRADIŠKA до LJUBLJANA су:Tourist Company Laktaši.
Градишка
Љубљана
Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније. Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.