Ред вожње Дубровник до Љубљана

Ragusa, kako glasi latinski naziv ovog grada, smješten je na obali Jadrankog mora i uživa zaštitu svjetske organizacije UNESCO od 1979. godine. Upravni je centar Dubrovačko – neretvanske županije i jedan od najznamenitijih turističkih centara Jugoistočne Evrope.  Glavni tok njegove duge povijesti proteže se uz mnoge srednjovjekovne trgovačke puteve od Amerike do Indije kao i kroz borbe protiv Mletačke republike Venecije. 
Opasan je srednjovjekovnim kamenim zidinama koje po svom krajnje autentičnom izgledu i pozicioniranosti predstavljaju jedinstvenu turističku atrakciju diljem svijeta.  Prvo mjesto na koje će vas uputiti kada stignete u ovaj, jedan od najljepših mediteranskih gradova, svakako je Stradun, omiljeno šetalište kako Dubrovčana tako i njegovih turista. Obuhvaća veliki broj znamenitih zdanja kao što su Velika Onofrijeva česma, Samostan Svete Klare, Crkva Svetog Spasa, Franjevačka crkva, Samostan Male braće, Rodna kuća Iva Vojnovića, Palača „Sponza“, Zvonara „Luža“, Gradski zvonik, Mala Onofrijeva česma, Orlandov stup, Zgrada glavne straže i Crkva Svetog Vlaha.  Stradun je centar zbivanja tokom dvije izuzetne manifestacije ovog grada  - svečane procesije za vrijeme proslave Feste Svetog Vlaha kao i dočeka Nove godine koji se proglašava među deset najboljih odabira u svijetu svake godine. 
U povjesnim jezgrima unutar grada nalaze se brojne konobe i restorani u kojima je izuzetna ponuda skoro pa svih vrsta mediteranskih specijaliteta, dok se u obližnjim suvenirnicama mogu kupiti tipični dubrovački suveniri – gulozece, filigranski nakit, brončanog Svetog Vlaha ili konavoski vez. Nezobilazna je svakako i  posjeta Dubrovačkim muzejima koji oslikavaju život kneževa u doba slavne Dubrovačke Republike, njenu flotu kao i trag trgovačkih puteva koji su ovom gradu kroz vjekove donosili slavu. Maestralna djela njegovih znamenitih spisatelja imali su neprocjenjiv značaj za južnoslovensku književnost, a ovaj grad je bio i centar razvoja  hrvatskog jezika. 
Osim što je oduvijek bio jedan od najvažnijih centara kulture i obrazovanja na Jadranu, takođe je poznat po svojoj visokokvalitetnoj turističkoj ponudi, koju jedinstvenim čini kongresni turizam u okviru kojeg bilježi izuzetne rezultate.
Zbog svog izuzetnog zemljopisnog položaja, Dubrovnik je povezan gotovo svim vrstama saobraćaja sa regionom i svijetom. Na udaljenosti od oko dvadeset dva kilometra od grada nalazi se Zračna luka Dubrovnik zahvaljujući kojoj se sve više kotira na listi „city break“ destinacija, dok je njegova luka, peta po veličini na području Mediterana, centralna cruise destinacija u Hrvatskoj.
Uz pogodnu klimu, spomeničko blago i prestižne kulturne manifestacije, Dubrovnik je idealna destinacija za odmor, u kojoj svaka generacija može pronaći svoj idealan kutak.

MANIFESTACIJE I FESTIVALI

Međunarodni Film Festival u Dubrovniku,  Libertas Film Festival - srpanj, Linđo – folklorni ansambl, Glazbeni festival „Julian Rachlin i prijatelji“

KULTURNI ŽIVOT

Kazališta – „Marin Držić“, 
Muzeji – Sinagoga, Muzej Pravoslavne crkve, Muzej Domovinskog rata, Spomen soba poginulim braniteljima, Arheološki muzej, Virtualni muzej grada Dubrovnika, Muzej ikona SPCO-e, Memorijalna kuća Ronalda Brown-a, Riznica katedrale, Muzej Dominikanaca, Dom Marina Držića, Muzej franjevačkog samostana, Pomorski muzej, Etnografski muzej „Rupe“, Kulturno povijesni muzej, Franjevačka apoteka, Prirodoslovni muzej Dubrovnik, Muzej samostana sestara Sigurate, Kula Gornji ugao,   
Galerije – Umjetnička galerija „Beograd“, „Artur“, „Artea“, „In art“, „Muratti“, „Sebastian art“, „Sesame“
Bioskop – „Cine Star“, „Sloboda“, Dvorana „Visia“, „Jadran“, „Lapad“

NOĆNI ŽIVOT

Klubovi
Latino club „Fuego“, East West beach club, Night club „Capitano“, Culture club „Revelin“

SMJEŠTAJ

Hoteli
„Berkeley“, „Božica“, „Dubrovnik palace“, „Dubrvnik sun gardens“, „Excelsior“, „Grand hotel Park“, „Grand villa Argentina“, „Hilton Imperial Dubrovnik“, „Adria“, „Adriatic“, „Aquarius“, „Ariston“, „Bellevue“, „Dubrovnik“, „Ivka“, „Kazbek“, „Lero“, „Neptun“, „Zagreb“, „Komodor“
 

Hosteli
„Coccon“, „Dubrovnik“, „LoveCroatia“, „Osmi kontinent“, „Petra Marina“, „Youth“

ŠOPING - TC „Sub city“, „Maria Concept Store“, „Outlet Maria“, „Boutique Croatia“

Važni telefoni
Međunarodni pozivni broj za Hrvatsku: +385
Hitna pomoć: 194
Vatrogasci: 193
Policija: 192
Opće informacije: 981
Pomoć na cesti: 987
Informacije lokalnih telefonskih brojeva: 988
Informacije međunarodnih telefonskih brojeva: 902
Vremenska prognoza i stanje na cestama 060 520 520
Hrvatski autoklub (HAK): +385 1 4640 800
Nacionalna središnjica za spašavanje i traganje: 9155
Hrvatski Anđeli - turističke informacije na hrvatskom, engleskom, njemačkom i taliajnskom jeziku, dostupne od 23.03.-15.10. Tel: 062 999 999 (+385 62 999 999)

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.