Дубровник

Ragusa, kako glasi latinski naziv ovog grada, smješten je na obali Jadrankog mora i uživa zaštitu svjetske organizacije UNESCO od 1979. godine. Upravni je centar Dubrovačko – neretvanske županije i jedan od najznamenitijih turističkih centara Jugoistočne Evrope.  Glavni tok njegove duge povijesti proteže se uz mnoge srednjovjekovne trgovačke puteve od Amerike do Indije kao i kroz borbe protiv Mletačke republike Venecije. 
Opasan je srednjovjekovnim kamenim zidinama koje po svom krajnje autentičnom izgledu i pozicioniranosti predstavljaju jedinstvenu turističku atrakciju diljem svijeta.  Prvo mjesto na koje će vas uputiti kada stignete u ovaj, jedan od najljepših mediteranskih gradova, svakako je Stradun, omiljeno šetalište kako Dubrovčana tako i njegovih turista. Obuhvaća veliki broj znamenitih zdanja kao što su Velika Onofrijeva česma, Samostan Svete Klare, Crkva Svetog Spasa, Franjevačka crkva, Samostan Male braće, Rodna kuća Iva Vojnovića, Palača „Sponza“, Zvonara „Luža“, Gradski zvonik, Mala Onofrijeva česma, Orlandov stup, Zgrada glavne straže i Crkva Svetog Vlaha.  Stradun je centar zbivanja tokom dvije izuzetne manifestacije ovog grada  - svečane procesije za vrijeme proslave Feste Svetog Vlaha kao i dočeka Nove godine koji se proglašava među deset najboljih odabira u svijetu svake godine. 
U povjesnim jezgrima unutar grada nalaze se brojne konobe i restorani u kojima je izuzetna ponuda skoro pa svih vrsta mediteranskih specijaliteta, dok se u obližnjim suvenirnicama mogu kupiti tipični dubrovački suveniri – gulozece, filigranski nakit, brončanog Svetog Vlaha ili konavoski vez. Nezobilazna je svakako i  posjeta Dubrovačkim muzejima koji oslikavaju život kneževa u doba slavne Dubrovačke Republike, njenu flotu kao i trag trgovačkih puteva koji su ovom gradu kroz vjekove donosili slavu. Maestralna djela njegovih znamenitih spisatelja imali su neprocjenjiv značaj za južnoslovensku književnost, a ovaj grad je bio i centar razvoja  hrvatskog jezika. 
Osim što je oduvijek bio jedan od najvažnijih centara kulture i obrazovanja na Jadranu, takođe je poznat po svojoj visokokvalitetnoj turističkoj ponudi, koju jedinstvenim čini kongresni turizam u okviru kojeg bilježi izuzetne rezultate.
Zbog svog izuzetnog zemljopisnog položaja, Dubrovnik je povezan gotovo svim vrstama saobraćaja sa regionom i svijetom. Na udaljenosti od oko dvadeset dva kilometra od grada nalazi se Zračna luka Dubrovnik zahvaljujući kojoj se sve više kotira na listi „city break“ destinacija, dok je njegova luka, peta po veličini na području Mediterana, centralna cruise destinacija u Hrvatskoj.
Uz pogodnu klimu, spomeničko blago i prestižne kulturne manifestacije, Dubrovnik je idealna destinacija za odmor, u kojoj svaka generacija može pronaći svoj idealan kutak.


MANIFESTACIJE I FESTIVALI

Međunarodni Film Festival u Dubrovniku,  Libertas Film Festival - srpanj, Linđo – folklorni ansambl, Glazbeni festival „Julian Rachlin i prijatelji“


KULTURNI ŽIVOT

Kazališta – „Marin Držić“, 
Muzeji – Sinagoga, Muzej Pravoslavne crkve, Muzej Domovinskog rata, Spomen soba poginulim braniteljima, Arheološki muzej, Virtualni muzej grada Dubrovnika, Muzej ikona SPCO-e, Memorijalna kuća Ronalda Brown-a, Riznica katedrale, Muzej Dominikanaca, Dom Marina Držića, Muzej franjevačkog samostana, Pomorski muzej, Etnografski muzej „Rupe“, Kulturno povijesni muzej, Franjevačka apoteka, Prirodoslovni muzej Dubrovnik, Muzej samostana sestara Sigurate, Kula Gornji ugao,   
Galerije – Umjetnička galerija „Beograd“, „Artur“, „Artea“, „In art“, „Muratti“, „Sebastian art“, „Sesame“
Bioskop – „Cine Star“, „Sloboda“, Dvorana „Visia“, „Jadran“, „Lapad“


NOĆNI ŽIVOT

Klubovi
Latino club „Fuego“, East West beach club, Night club „Capitano“, Culture club „Revelin“


SMJEŠTAJ

Hoteli
„Berkeley“, „Božica“, „Dubrovnik palace“, „Dubrvnik sun gardens“, „Excelsior“, „Grand hotel Park“, „Grand villa Argentina“, „Hilton Imperial Dubrovnik“, „Adria“, „Adriatic“, „Aquarius“, „Ariston“, „Bellevue“, „Dubrovnik“, „Ivka“, „Kazbek“, „Lero“, „Neptun“, „Zagreb“, „Komodor“
 

Hosteli
„Coccon“, „Dubrovnik“, „LoveCroatia“, „Osmi kontinent“, „Petra Marina“, „Youth“


ŠOPING - TC „Sub city“, „Maria Concept Store“, „Outlet Maria“, „Boutique Croatia“


Važni telefoni
Međunarodni pozivni broj za Hrvatsku: +385
Hitna pomoć: 194
Vatrogasci: 193
Policija: 192
Opće informacije: 981
Pomoć na cesti: 987
Informacije lokalnih telefonskih brojeva: 988
Informacije međunarodnih telefonskih brojeva: 902
Vremenska prognoza i stanje na cestama 060 520 520
Hrvatski autoklub (HAK): +385 1 4640 800
Nacionalna središnjica za spašavanje i traganje: 9155
Hrvatski Anđeli - turističke informacije na hrvatskom, engleskom, njemačkom i taliajnskom jeziku, dostupne od 23.03.-15.10. Tel: 062 999 999 (+385 62 999 999)

Антверпен

Антверпен је друга по величини лука у Европи и најбогатији град у Белгији. Смештен је на северозападу Белгије у региону Фландрија. Иако по величини спада у мање градове (простире се на површини од 204,51 квадратних метара са нешто мање од пола милиона становника) не само да представља привредни већ и модни, културни и туристички центар како Белгије тако и Европе.
За само име града је везана интересантна и пре свега маштовита прича. Легенда каже да је река Шелда, на чијим обалама лежи Антверпен, накада била под контролом суровог дива Антигона. Див је захтевао путарину од оних који су хтели да плове реком. Уколико би одбили да плате, див би им одсецао шаку и бацао у реку. На срећу млади ратник Силвио Брабо је спасио град ове тираније. На холандском hand werpen  значи бацити шаку. Друга теорија је да је име града изведено из “anda ” и “ werpum” што дословице преводено значи "на доку".
Константно подсећање на легенду присутно је у виду статуе Барбоа на тргу Де Гроте Маркт као и колачићима у облику шаке које можете купити на сваком углу.
Историја овог града је веома богата. Први записи датирају још из II века. Град доживљава нагли економски процват у XII веку наког слабљења супарничке луке Бриж. До прве половине XIV века Антверпен постаје најважнији трговачки и финансијски центар у западној Европи захваљујући пре свега положају луке и трговини вуном. Наредних неколико векова град пролази кроз турбулентан период у коме се наизменично смењују успони и падови услед поновног економског јачања Брижа. Друго златно доба овог града нагло је заустављено у XVI веку доласком Шпанаца са намером да покоре непослушни протестански север. Шпанци напуштају град 1585. године остављајући га у пламену. Економски опоравак је био дуг и спор. Међутим у таласу обнове град доживљава културни процват захваљујући пре свега сликарима Рубенсу, Ван Дајку, Јордансу, Бројгелу. Прве новине на свету штампне су упрво у Антверпену 1605. године.
Све до XIX века Антверпен је у економском смислу у озбиљном опадању, јер река Шелда остаје затворена. Антверпенска луку су у том периоду сматрали пре свега ратном луком са веома добрим стратешким положајем. „Пиштољ уперен у срце Енглеске“, тако  е Наполеон замишљао овај град. Тек после пада Наполеона код Ватерлоа (1815. године) Антверпен улази у кратак период просперитета.
Река је коначно отворена 1863. године чиме је осигуран успон Антверпена. Иако је град озбиљно страдао током оба светска рата, његова узлазна путања није више прекидана. Антверпен постаје град који данас познајемо, један од највећих и најбогатијих у Белгији, град који је изнедрио берзу и који данас има водећу улогу у обради дијаманата. Водећу улогу у дијамант индустрији имају Јевреји, који чине четвртину становништва. Преко 80% процената дијаманта пронађених широм планете данас завршава на обради у Антверпену, одакле се даље дистрибуирају широм света.
За разлику од Брисела који је окренут политици и планирању будућности, Антверпен је окренут естетском доживљају света и неговању историје.
Ова метропола има за свакога по нешто. Посетиоци могу да бирају да ли ће се посветити откривању културно-историјског наслеђа обилажењем бројних музеја и галерија, изгубити се у улици Меир и околним уличицама у походу на бројне бутике са гардеробом најпознатијих светских дизајнера или се једноставно опустити у неким од безбројних кафића, ресторана и ноћним клубовима.
Уколико се случајно или намерно задесите у овом граду обавезно посетите: готску катедралу Onze-Lieve-Vrouwekatedraal, најпознатији трг De Grote Markt где се налази и фонтана са скулптуром Брабоа, шопинг улицу De Meir, Музеј дијаманата, Рубенсову кућу, утврђење Het Steen, најстарији золошки врт на свету са око 5000 животиња De Antwerpse Zoo, пешачки тунел Sint-Annatunnel изграђен 30 м испод нивоа реке Шелде, где ћете имате прилику да ишчитавате стихове исписане на километарском зиду, без обзира у ком смеру се крећете.