Ред вожње Skoplje до Херцег Нови

Аутобус од SKOPLJE до HERCEG NOVI пролази између осталог и кроз градове БЕРАНЕ, БУДВА, КОЛАШИН, МОЈКОВАЦ, ПОДГОРИЦА, РОЖАЈЕ, ТИВАТ (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 540 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 14 сати и 00 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње SKOPLJE - HERCEG NOVI постоји за следеће дане:
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од SKOPLJE до HERCEG NOVI су:Rule turs d.o.o. - Skoplje.

Скопље је главни и највећи град Републике Македоније којег насељава готово четвртина њеног становништва. Овај град је на изузетно значајној географској позицији – у језгру Балканског полуострва на трансалбанском и моравско – вардарском саобраћајном раскршћу. 

Током своје дуге историје претрпио је многобројна разарања, међутим највеће последице на његову архитектуру и културно – историјско наслеђе оставио је земљотрес који се догодио 1963. године. Након дугог низа година, услиједио је пројекат „Скопље 2014“ који има за циљ поновну изградњу његових главних облежја, страдалих током поменутог земљотреса.

На градском тргу налазе се скулптуре, фонтане и споменици који су продукт овог пројекта. Посебно се истиче споменик Александра Македонског на коњу, који је, изливен у бронзи, заједно с фонтаном висок 28 метара. Такође, издвајају се и Музеј македонске борбе, Тријумфални лук, нова зграда Министарства спољних послова, нови Уставни суд, Народно позориште и Археолошки музеј.

Главни и највећи трг у Скопљу, средиште градских дешавања јесте Трг „Македонија“ изграђен у периоду између 1920. и 1940. године, на којем је смјештена зграда Народне банке с мермерном фасадом, монументални официрски дом, Ристићева и палата Мазура.

Као и већина великих градова, Скопље има свој историјски дио чији се дух упркос разним турбулентним временима успио задржати до данашњих дана. Тај дио назива се Бит-Пазар, познатији као „Чаршија“ и простире се од Душановог моста до Бит -пазара као и од тврђаве Кале до реке Сераве. Унутар чаршије налазе се значајни културно – историјски споменици – маузолеј и сат – кула, две цркве и неколико џамија. Током друге половине XX вијека ту су подигнута здања која чине Музеј Македоније и зграду Музеја савремене умјетности.

Незаобилазна туристичка атракција свакако је и задужбина Сули – хан, смјештена у Старој скопској чаршији. Подигао је Иса – бег Исаковић половином XV вијека. Током османске владавине представљао је градски хан за смјештај путника и трговаца док се данас у њему налазе скопски Факултет ликовних умјетности и Музеј Старе скопске чаршије.

Значајне културно – историјске знаменитости града: Тврђава Кале; Даут - Пашин и Цифте хаммам; Камени мост преко Вардара; Црква Светог Димитрија, Саборни храм Светог Климента Охридског; Манастир Светог Пантелејмона у Нерезима; Исак-бегова џамија и торањ; гроб македонског хероја Гоце Делчева;

Поводом 2000 година хришћанства у Македонији је подигнут Миленијумски крст на планини Водно до којег се директно може доћи жичаром. Уздиже се изнад града висином од шездесет и шест метара и могуће га је видјети са удаљености од тридесетак километара.

Традиционална македонска кухиња представља мјешавину турске и словенске кухиње чији су најпознатији специјалитети пилећи паприкаш, пилећи гулаш, пилетина с гљивама и у црном вину , пуњене паприке, бунцека са зељем и говеђа печена ребра. Као посебан деликатес издваја се надалеко чувени македонски ајвар као и бурек, геврек, баницхка и таратур. Македонија је земља чувена по производњи врхунских вина врсте Вранец, класични Цабернет Саувигнон и благи Мерлот, као и по ракији „Жолта“ и скопском пиву. Симбол ноћног провода представљају старе градске кафане у којима се уз севдах и чашу омиљеног напитка у сваком тренутку може осетити гостопримство и предусретљивост њеног становништва.

Аутобска станица Скопље се налази у улици Никола Карев бр.20

Инфо центар:

+389(0)2 2466 313
+389(0)2 2466 011
+389(0)2 2402 385 (факс)
 

Herceg Novi, grad sa specifičnom mikroklimom i više od 200 sunčanih dana godišnje, postaje jedna od najposjećenijih turističkih destinacija Crne Gore.

Smješten na ulazu u jedan od najljepših svjetskih zaliva Boku Kotorsku i podno planine Orjen Herceg Novi turistima nudi bogato spomeničko nasljeđe, manastire i crkve, brojna utvrđenja poput Španjole, Kanli Kule, Sat Kule i nadaleko poznata stepeništa, po kojima je i dobio nadimak „Grad od skalina“.

Prvo ime Herceg Novog je bilo Sveti Stefan, kada je i osnovan 1382. godine u sastavu Kraljevine Bosne za vrijeme vladavine kralja Tvrtka Prvog Kotromaniću. Tvrtkova želja je bila da Kraljevina Bosna dobije sopstvenu luku kako bi bila trgovinski nezavisan od Dubrovnika. Dubrovčani su stoga blokirali grad i primorali Tvrtka da prizna njihov monopol nad trgovinom soli. Poslije Tvrtkove smrti, vojvoda Sandalj Hranić Kosača je zadobio naselje.

Svoje današnje ime, Herceg Novi, dobio je u vrijeme vladavine Sandaljevog sestrića, hercega od Svetoga Save Stefana Vukčića Kosače, kada je doživio i najveći procvat i razvoj. Turci ga osvajaju 1482. godine i vladaju njime dva vijeka, sve do 1687. godine.

Nakon toga na njegovom tlu smjenjuju se razni narodi i civilizacije, ostavljajući duboke tragove na istoriju, kulturu i ukupan razvoj ovoga kraja. Nakon Turaka grad osvajaju Mlečani, koji vladaju sve do propasti Mletačke republike 1797. godine. Od tada dolazi do čestih promjena uprave u Herceg Novom.

Hrceg Novi je poznat po izrazito bogatom kulturnom programu koji u ljetnjim mjesecima obuhvata prije svega tradicionalni filmski i muzički festival. Naravno, manifestacije se značajnim djelom organizuju i ostalih mjeseci, što doprinosi da grad „živi“ tokom čitave godine.