Ред вожње Skoplje до Улцињ

Скопље је главни и највећи град Републике Македоније којег насељава готово четвртина њеног становништва. Овај град је на изузетно значајној географској позицији – у језгру Балканског полуострва на трансалбанском и моравско – вардарском саобраћајном раскршћу. 

Током своје дуге историје претрпио је многобројна разарања, међутим највеће последице на његову архитектуру и културно – историјско наслеђе оставио је земљотрес који се догодио 1963. године. Након дугог низа година, услиједио је пројекат „Скопље 2014“ који има за циљ поновну изградњу његових главних облежја, страдалих током поменутог земљотреса.

На градском тргу налазе се скулптуре, фонтане и споменици који су продукт овог пројекта. Посебно се истиче споменик Александра Македонског на коњу, који је, изливен у бронзи, заједно с фонтаном висок 28 метара. Такође, издвајају се и Музеј македонске борбе, Тријумфални лук, нова зграда Министарства спољних послова, нови Уставни суд, Народно позориште и Археолошки музеј.

Главни и највећи трг у Скопљу, средиште градских дешавања јесте Трг „Македонија“ изграђен у периоду између 1920. и 1940. године, на којем је смјештена зграда Народне банке с мермерном фасадом, монументални официрски дом, Ристићева и палата Мазура.

Као и већина великих градова, Скопље има свој историјски дио чији се дух упркос разним турбулентним временима успио задржати до данашњих дана. Тај дио назива се Бит-Пазар, познатији као „Чаршија“ и простире се од Душановог моста до Бит -пазара као и од тврђаве Кале до реке Сераве. Унутар чаршије налазе се значајни културно – историјски споменици – маузолеј и сат – кула, две цркве и неколико џамија. Током друге половине XX вијека ту су подигнута здања која чине Музеј Македоније и зграду Музеја савремене умјетности.

Незаобилазна туристичка атракција свакако је и задужбина Сули – хан, смјештена у Старој скопској чаршији. Подигао је Иса – бег Исаковић половином XV вијека. Током османске владавине представљао је градски хан за смјештај путника и трговаца док се данас у њему налазе скопски Факултет ликовних умјетности и Музеј Старе скопске чаршије.

Значајне културно – историјске знаменитости града: Тврђава Кале; Даут - Пашин и Цифте хаммам; Камени мост преко Вардара; Црква Светог Димитрија, Саборни храм Светог Климента Охридског; Манастир Светог Пантелејмона у Нерезима; Исак-бегова џамија и торањ; гроб македонског хероја Гоце Делчева;

Поводом 2000 година хришћанства у Македонији је подигнут Миленијумски крст на планини Водно до којег се директно може доћи жичаром. Уздиже се изнад града висином од шездесет и шест метара и могуће га је видјети са удаљености од тридесетак километара.

Традиционална македонска кухиња представља мјешавину турске и словенске кухиње чији су најпознатији специјалитети пилећи паприкаш, пилећи гулаш, пилетина с гљивама и у црном вину , пуњене паприке, бунцека са зељем и говеђа печена ребра. Као посебан деликатес издваја се надалеко чувени македонски ајвар као и бурек, геврек, баницхка и таратур. Македонија је земља чувена по производњи врхунских вина врсте Вранец, класични Цабернет Саувигнон и благи Мерлот, као и по ракији „Жолта“ и скопском пиву. Симбол ноћног провода представљају старе градске кафане у којима се уз севдах и чашу омиљеног напитка у сваком тренутку може осетити гостопримство и предусретљивост њеног становништва.

Аутобска станица Скопље се налази у улици Никола Карев бр.20

Инфо центар:

+389(0)2 2466 313
+389(0)2 2466 011
+389(0)2 2402 385 (факс)
 

U V vijeku prije nove ere, ilirsko pleme Ardijeji osnovalo je prvi veliki grad na Jadranu koji se danas prostire na teritoriji Skadarskog jezera i planine Rumije, na površini od  255 km2. Ulcinj je grad koji tokom svog postojanja predstavlja pravi primjer multietničkog i multikonfesionalnog sklada sa ljubaznim stanovništvom koje je uvijek spremno da ugosti turiste iz svih krajeva svijeta. Smješten je na južnom dijelu jadranskog primorja a njegovo područje karakteriše raznovrsno prirodno bogatstvo koje objedinjuje najduže pješčane plaže u Evropi, rijeku Bojanu, Šasko jezero i Maslinadu.

Ovaj grad predstavlja poželjnu turističku destinaciju u kojoj preovladava mediteranska klima, posebno karakteristična po tome što čini ovaj grad toplijim od mnogih primorskih gradova.  Naime, Ulcinj ima najviše sunčanih sati na području Jadrana – 2706 časova godišnje što omogućava trajanje sezone i preko šest mjeseci – od maja do oktobra. Srednja godišnja temperatura iznosi 16, 5 °C koju u velikoj mjeri regulišu bura, ugo i maestral. 

U svijetu je poznat kao banjsko i klimatsko liječilište bogato sumpornom mineralnom vodom, ljekovitim blatom, morskom soli i ljekovitim plažama poput Velike plaže koja se prostire na dužini od trinaest kilometara obuhvatajući područje od uvale Porta Milena do ušća rijeke Bojane. 

U ovom najvedrijem području Sredozemlja nalazi se stanište za dvadesetak hiljada ptica među kojima su i pelikani, čaplje, patke i kormorani.

Ono što ga nadasve čini jedinstvenim u odnosu na ostala turistička mjesta u Crnoj Gori je Spomenik prirode - Valdanos i Ada Bojana. 

Uvala Valdanos sa plažom dugom 376 metara predstavlja izvor prirodne harmonije na kojem se nalazi najveći spomenik maslinarstva u Crnoj Gori sa osamnaest hiljada stabala maslina, prosječne starosti od oko osamsto godina. Na području Valdanosa rasprostranjena je endemska mediteranska vrsta voga / lažina koja živi isključivo u predjelu Sredozemnog mora. 

Ada Bojana predstavlja rijedak prirodni fenomen s obzirom na činjenicu da je dno njenog korita na dva ili pet metara ispod nivoa mora na dužini od trideset šest kilometara uzvodno. U njenom koritu nalazi se i morska i riječna voda. Predstavlja prirodni rezervat od izuzetnog značaja za biljni i životinjski svijet. 

Za ljubitelje kulturno – istorijskih sadržaja svakako su nezaobilazne posjete Starom gradu Šasu, Starom Ulcinju, hamamu i čaršiji, Kuli Balšića i Sahat kuli, Crkvi – džamiji u Starom gradu, Džamiji pomoraca, Turbeu Šabetaja Cvija i Crkvi Svetog Nikole.

Ljepota ovih prekrasnih predjela najbolje se ogleda u filmskm ostvarenjima poznatih režisera poput Živka Nikolića, Dušana Vukotića i Srđana Dragojevića. 

Prema predanju, ovaj grad preko 200 godina bio je sigurna luka najpoznatijih gusara na Jadranu. Sudeći po mnogobrojnim spisima, vjeruje se da je čuveni španski pisac Miguel de Servantes bio je u zatočeništvu ulcinjskih gusara, što mu je poslužilo kao inspiracija za pisanje jednog od najslavnijih djela svjetske literature – „Don Kihota“. 

Ulcinjske plaže

Pješčane: „Ada Bojana“, „Miami beach“, „Safari“, „MCM“, „Kite Surf Dolcinium“, „Tampico“, „Toni Grill“, „Tropicana“, „Ivana“, „Mojito“, „Coco“, Mala plaža, „Adriatica“, „Saranda“, „Copacabana“

Stjenovite: „Albatros“, „Aquarius“, Ženska plaža, „Valdanos“, „Liman II“, „Sapore di Mare“

Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Otrant“, „Olympic“, „Bellevue“, „Ada“, „Mediteran“, „Albatros“, „Velika Plaža“, „Dvori Balšića“, „Palata Venezia“, „Laguna“, „Grand“, „Riva“, „Biser“, „Aida“, „Imperial“

Kampovi
„Ada Bojana“, „Copacabana“, „Miami“, „Safari“, „Tomi“, „Tropikana“

Najznačajnije manifestacije

Dječiji festival – februar;

Dan Opštine Ulcinj – april;

Pro Beach socker - april,

Kite Surf takmičenje – jun;

Southern Soul festival – jun;

Old Timer Fest – jul;

Sajam knjiga - jul,

Manifestacija za gusare i Servantesa – avgust,

Ljetnja scena – avgust;

Dolcinium International festival – oktobar;