Ред вожње Skoplje до Падова

Скопље је главни и највећи град Републике Македоније којег насељава готово четвртина њеног становништва. Овај град је на изузетно значајној географској позицији – у језгру Балканског полуострва на трансалбанском и моравско – вардарском саобраћајном раскршћу. 

Током своје дуге историје претрпио је многобројна разарања, међутим највеће последице на његову архитектуру и културно – историјско наслеђе оставио је земљотрес који се догодио 1963. године. Након дугог низа година, услиједио је пројекат „Скопље 2014“ који има за циљ поновну изградњу његових главних облежја, страдалих током поменутог земљотреса.

На градском тргу налазе се скулптуре, фонтане и споменици који су продукт овог пројекта. Посебно се истиче споменик Александра Македонског на коњу, који је, изливен у бронзи, заједно с фонтаном висок 28 метара. Такође, издвајају се и Музеј македонске борбе, Тријумфални лук, нова зграда Министарства спољних послова, нови Уставни суд, Народно позориште и Археолошки музеј.

Главни и највећи трг у Скопљу, средиште градских дешавања јесте Трг „Македонија“ изграђен у периоду између 1920. и 1940. године, на којем је смјештена зграда Народне банке с мермерном фасадом, монументални официрски дом, Ристићева и палата Мазура.

Као и већина великих градова, Скопље има свој историјски дио чији се дух упркос разним турбулентним временима успио задржати до данашњих дана. Тај дио назива се Бит-Пазар, познатији као „Чаршија“ и простире се од Душановог моста до Бит -пазара као и од тврђаве Кале до реке Сераве. Унутар чаршије налазе се значајни културно – историјски споменици – маузолеј и сат – кула, две цркве и неколико џамија. Током друге половине XX вијека ту су подигнута здања која чине Музеј Македоније и зграду Музеја савремене умјетности.

Незаобилазна туристичка атракција свакако је и задужбина Сули – хан, смјештена у Старој скопској чаршији. Подигао је Иса – бег Исаковић половином XV вијека. Током османске владавине представљао је градски хан за смјештај путника и трговаца док се данас у њему налазе скопски Факултет ликовних умјетности и Музеј Старе скопске чаршије.

Значајне културно – историјске знаменитости града: Тврђава Кале; Даут - Пашин и Цифте хаммам; Камени мост преко Вардара; Црква Светог Димитрија, Саборни храм Светог Климента Охридског; Манастир Светог Пантелејмона у Нерезима; Исак-бегова џамија и торањ; гроб македонског хероја Гоце Делчева;

Поводом 2000 година хришћанства у Македонији је подигнут Миленијумски крст на планини Водно до којег се директно може доћи жичаром. Уздиже се изнад града висином од шездесет и шест метара и могуће га је видјети са удаљености од тридесетак километара.

Традиционална македонска кухиња представља мјешавину турске и словенске кухиње чији су најпознатији специјалитети пилећи паприкаш, пилећи гулаш, пилетина с гљивама и у црном вину , пуњене паприке, бунцека са зељем и говеђа печена ребра. Као посебан деликатес издваја се надалеко чувени македонски ајвар као и бурек, геврек, баницхка и таратур. Македонија је земља чувена по производњи врхунских вина врсте Вранец, класични Цабернет Саувигнон и благи Мерлот, као и по ракији „Жолта“ и скопском пиву. Симбол ноћног провода представљају старе градске кафане у којима се уз севдах и чашу омиљеног напитка у сваком тренутку може осетити гостопримство и предусретљивост њеног становништва.

Аутобска станица Скопље се налази у улици Никола Карев бр.20

Инфо центар:

+389(0)2 2466 313
+389(0)2 2466 011
+389(0)2 2402 385 (факс)
 

Падова је трећи највећи град у покрајини Венето (након Венеције и Вероне) и управно средиште истоименог округа. Падова има веома добро очувано старо градско језгро, са низом цркава и палата, које је стога под заштитом УНЕСКО-а, али је на туристичком пољу остала донекле у сјенци оближње, веће и туристички важније Венеције.

Падова се налази у сјевероисточном дијелу Италије. Од Рима је удаљена 550 км сјеверно, а од сједишта покрајине, Венеције, 40 км западно.

Град је сликовито мјесто са густом мрежом улица које се аркадама отварају у велике градске тргове са многим мостовима. Главни градски трг Прато дела Вале је 90,000 м2 пространи елиптични трг у чијем средишту је врт са 78 скулптура славних грађана Падове.

У Падови се налази и позната базилика светог Антуна (подигнута 1310. године у славу Светог Антуна Падованског) изграђена у облику латинског крста и подијељена на три лађе са широком и кратком попречном лађом. У украшеној унутрашњости базилике истиче се велика фреска Петра Анињонија која представља Светог Антуна на ораху у тренутку проповиједања.

Испред базилике налази се фантастична коњаничка скулптура млетачког генерала Гатамелате, коју је урадио Донатело 1453. године и сматра се првом бронзаном коњаничком скулптуром након антике.

На тргу Сигнори налази се више знаменитих грађевина: ложа Гран Гуардиа, Капетанска палата млетачких управитеља, Микеланђелова ренесансна катедрала и романичка крстионица.

Падова је такође позната по свом Универзитету основаном 1222. године, на којем је 1678. дипломирала прва жена у Европи, Елена Лукреција Корнаро Пископија. У склопу Универзитета налази се и најстарији ботанички врт у Европи (отворен 1545. године), а од 1997. унешен је на УНЕСЦО-в списак мјеста свјетске баштине. Основан је као врт биљака потребних медицинском факултету и још увијек посједује важну колекцију ријетких биљака.