Ред вожње Загреб до Улцињ

Аутобус од ZAGREB до ULCINJ не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 834 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 17 сати и 15 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње ZAGREB - ULCINJ постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ZAGREB до ULCINJ су:Jadran ekspres Kotor.

Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616

U V vijeku prije nove ere, ilirsko pleme Ardijeji osnovalo je prvi veliki grad na Jadranu koji se danas prostire na teritoriji Skadarskog jezera i planine Rumije, na površini od  255 km2. Ulcinj je grad koji tokom svog postojanja predstavlja pravi primjer multietničkog i multikonfesionalnog sklada sa ljubaznim stanovništvom koje je uvijek spremno da ugosti turiste iz svih krajeva svijeta. Smješten je na južnom dijelu jadranskog primorja a njegovo područje karakteriše raznovrsno prirodno bogatstvo koje objedinjuje najduže pješčane plaže u Evropi, rijeku Bojanu, Šasko jezero i Maslinadu.

Ovaj grad predstavlja poželjnu turističku destinaciju u kojoj preovladava mediteranska klima, posebno karakteristična po tome što čini ovaj grad toplijim od mnogih primorskih gradova.  Naime, Ulcinj ima najviše sunčanih sati na području Jadrana – 2706 časova godišnje što omogućava trajanje sezone i preko šest mjeseci – od maja do oktobra. Srednja godišnja temperatura iznosi 16, 5 °C koju u velikoj mjeri regulišu bura, ugo i maestral. 

U svijetu je poznat kao banjsko i klimatsko liječilište bogato sumpornom mineralnom vodom, ljekovitim blatom, morskom soli i ljekovitim plažama poput Velike plaže koja se prostire na dužini od trinaest kilometara obuhvatajući područje od uvale Porta Milena do ušća rijeke Bojane. 

U ovom najvedrijem području Sredozemlja nalazi se stanište za dvadesetak hiljada ptica među kojima su i pelikani, čaplje, patke i kormorani.

Ono što ga nadasve čini jedinstvenim u odnosu na ostala turistička mjesta u Crnoj Gori je Spomenik prirode - Valdanos i Ada Bojana. 

Uvala Valdanos sa plažom dugom 376 metara predstavlja izvor prirodne harmonije na kojem se nalazi najveći spomenik maslinarstva u Crnoj Gori sa osamnaest hiljada stabala maslina, prosječne starosti od oko osamsto godina. Na području Valdanosa rasprostranjena je endemska mediteranska vrsta voga / lažina koja živi isključivo u predjelu Sredozemnog mora. 

Ada Bojana predstavlja rijedak prirodni fenomen s obzirom na činjenicu da je dno njenog korita na dva ili pet metara ispod nivoa mora na dužini od trideset šest kilometara uzvodno. U njenom koritu nalazi se i morska i riječna voda. Predstavlja prirodni rezervat od izuzetnog značaja za biljni i životinjski svijet. 

Za ljubitelje kulturno – istorijskih sadržaja svakako su nezaobilazne posjete Starom gradu Šasu, Starom Ulcinju, hamamu i čaršiji, Kuli Balšića i Sahat kuli, Crkvi – džamiji u Starom gradu, Džamiji pomoraca, Turbeu Šabetaja Cvija i Crkvi Svetog Nikole.

Ljepota ovih prekrasnih predjela najbolje se ogleda u filmskm ostvarenjima poznatih režisera poput Živka Nikolića, Dušana Vukotića i Srđana Dragojevića. 

Prema predanju, ovaj grad preko 200 godina bio je sigurna luka najpoznatijih gusara na Jadranu. Sudeći po mnogobrojnim spisima, vjeruje se da je čuveni španski pisac Miguel de Servantes bio je u zatočeništvu ulcinjskih gusara, što mu je poslužilo kao inspiracija za pisanje jednog od najslavnijih djela svjetske literature – „Don Kihota“. 

Ulcinjske plaže

Pješčane: „Ada Bojana“, „Miami beach“, „Safari“, „MCM“, „Kite Surf Dolcinium“, „Tampico“, „Toni Grill“, „Tropicana“, „Ivana“, „Mojito“, „Coco“, Mala plaža, „Adriatica“, „Saranda“, „Copacabana“

Stjenovite: „Albatros“, „Aquarius“, Ženska plaža, „Valdanos“, „Liman II“, „Sapore di Mare“

Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Otrant“, „Olympic“, „Bellevue“, „Ada“, „Mediteran“, „Albatros“, „Velika Plaža“, „Dvori Balšića“, „Palata Venezia“, „Laguna“, „Grand“, „Riva“, „Biser“, „Aida“, „Imperial“

Kampovi
„Ada Bojana“, „Copacabana“, „Miami“, „Safari“, „Tomi“, „Tropikana“

Najznačajnije manifestacije

Dječiji festival – februar;

Dan Opštine Ulcinj – april;

Pro Beach socker - april,

Kite Surf takmičenje – jun;

Southern Soul festival – jun;

Old Timer Fest – jul;

Sajam knjiga - jul,

Manifestacija za gusare i Servantesa – avgust,

Ljetnja scena – avgust;

Dolcinium International festival – oktobar;