Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616

Штутгарт (нем. Стуттгарт) је главни град немачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Немачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, седиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 км северозападно) и Минхен (око 220 км југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт се налази на око сат времена удаљености од Шварцвалда и Швапске Јуре. Средиште града се налази у плодној долини, угнежђено између винограда и густе шуме у близини реке Некар. У врућим летњим данима, локално становништво ово подручје описује као „штутгартски казан“. Као резултат огромне висинске разлике, у и око града се налази око 400 степеништа , што приближно чини око 20 км степеништа. Многа воде порекло из времена када су виногради окруживали целу долину. Чак и данас, постоје виногради који су удаљени мање од 500 м од главне железничке станице.
Сматра се да је сам град Штутгарт основан око 950. године, непосредно пре битке на Лешком пољу. Основао га је швапски војвода Лудолф, један од синова цара Светог римског царства Отона И Великог. Град се користио за узгајање коња у плодним долинама, у близини данашњег центра града, иако су недавна археолошка ископавања показала да је ово подручје већ било у власништву меровиншких фармера.
Грб града Штутгарта приказује црног коња који стоји на задњим ногама, на жутој позадини. Познато је да је у садашњем облику први пут кориштен 1938, док су се раније користиле различите варијанте и боје, често и са два коња. Овај хипотетички грб даје назнаке о пореклу назива Штутгарт. Могуће порекло имена града води од старонемачког назива штуотгартен, где реч штуот наводи на староенглески појам стод у значењу коњушница, ергела. Старонемачки појам гартен означава место првобитног насеља. Такође, лого аутомобилске компаније Порше садржи измењену верзију градског грба.
У граду се налази пет од укупно 11 државних музеја у покрајини Баден-Виртемберг. Једна од најзначајних је стара државна галерија (Стаатсгалерие) која је отворена 1843, а проширена 1984. године. У њој се чувају уметничка дела из многих епоха, од 14. века до модерне уметности укључујући дела Рубенса, Рембранта, Монеа, Реноара, Сезана и Беуса.
Мотоцикл и аутомобил на четири точка су изумљени у Штутгарту, по чему су се прославили Готлиб Дајмлер и Карл Бенц. Већ 1887. године Дајмлер и Вилхелм Мајбах су основали компанију „Дајмлер Моторен Геселшафт“ и започели индустријску производњу аутомобила. Из тог разлога, Штутгарт с правом зову колевком аутомобила у светским размерама. Мерцедес-Бенц, Порше и Мајбах се и данас производе у Штутгарту и његовој околини. Овде је произведен и први прототип Фолксваген бубе, коју је дизајнирао у Штутгарту Фердинанд Порше.
Штутгарт поседује међународни аеродром (нем. Флугхафен Стуттгарт) који се налази око 13 км јужно од центра града на подручју које припада суседном градићу Лајнфелден-Ехтердингену. Везе од аеродрома до центра града су изузетно добре, тако да је потребно око 30 минута да се од аеродрома дође до центра користећи линије С-Бана - С2 или С3. Аеродром у Штутгарту је једини већи градски аеродром у Немачкој који има само једну писту.
Поред аеродрома пролази државни ауто-пут А8 (Аутобан А8), који одређује јужну границу града. Повезује Луксембург, преко Сарбрикена, Карлсруеа, Штутгарта, Минхена и Салцбурга, са Бечом. 
Други значајнији ауто-путеви према Штутгарту су А81 (правац Цирих–Зинген–Вирцбург–Хамбург) и А831.