Загреб

Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616

Брисел

Брисел је као град основан око 979. године, а, прво насеље од којег је постао Брисел, датира из давне 580. године када је Свети Гаугерије изградио капелу на реци Зене.

Име града помиње се први пут 1047. године, и то у повељи Ламберта II. Назив града потиче од старохоландске сложенице Бруоцселла. реч бруоц значи мочвара, а селла дом, па би слободни превод овог имена био "дом у мочвари".



То је главни и највећи град Краљевине Белгије, незванични је главни град Европске уније, седиште је Европске комисије и Савета Европске уније.

Такође, у Бриселу се налази политичко седиште НАТО-а и Западноевропске уније.



Брисел се простире на површини од преко 32 километра квадратна, а на том простору своје место пронашло је око 145 хиљада становника.

Регион главног града Брисела подељен је на 19 општина; главна општина је град Брисел, док су остале општине смештене око центра града и заједно са њим чине урбану средину са преко милион становника.

Уз Фландрију и Валонију, Брисел је један од три савезна региона у Белгији.



Оно што Бриселу не недостаје јесу музеји, којих овдје има око 90, а, само неки од њих су: Музеј какаоа и чоколаде,Музеј ликовних умјетности Брусселс Самплинг, Музеј града Брисела, Музеј музичких инструмената, Музеј модерне архитектуре, Музеј стрипа, Музеј природних наука, Музеј модерне умјетности...



Ипак, то чиме се Брисел посебно поноси је Атомиум, 103 метра висока структрура изграђена поводом Светске изложбе 1958. године.

Ова челично-алуминијумска конструкција представља девет атома једног алфа-гвозденог кристала. Кугле су спојене цевима, кроз које се може проћи, и доћи до собе где се налази стална изложба која приказује добронамерно коришћење атомске енергије.

Лифтом се долази до највише кугле, где се налази ресторан, а, одатле се пружа и невероватан поглед на град.

Данас је ово најпосећенија атракција Брисела.



Поред Атомиум-а налази се парк Мини-Европа, где су макете познатих европских грађевина. Преко 350 европских знаменитости смештено је у овом парку.

Најпознатије су макете Ајфелове куле, Кривог торња, вулкана Везув, централног трга Гранд Плаце...

Овај парк отворен је 1989. године.



До Брисела, осим авионом, без проблема се може доћи и жељезничким и аутобуским превозом. Градске линије пролазе кроз три главне станице у Бриселу: Брисел-Норд, Брисел-Централ и Брисел- Миди; одакле је могуће путовати ка свим већим градовима у Белгији, и, пут многобројних дестинација широм Европе.