Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616

Амстердам је највећи и главни град краљевине Холандије. Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел, по којој је и добио име. Налази се у провинцији Северна Холандија, те заједно са три друга града (Ротердам, Утрехт, Хаг) чини Рандстад - једну од највећих конурбација у Европи, чија се популација процењује на готово седам милиона становника.

Град лежи на више од 150 канала који су повезани са готово 1300 мостова, па га многи често упоређују са Венецијом. Зато је Амстердам најлепше разгледати са неког од туристичких бродова, који ће вас провести кроз три главна канала. Копнени део  је најбоље обићи пешице или се придружити локалном становништву на бициклима, којих у Амстердаму има више од пола милиона.

Амстердам сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина тзв. кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада – туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.

Рајксмузеум

Рајксмузеум је државни музеј Холандије. Овај музеј поседује уметничко-историјску збирку, у којој је најзначајнији део сликарство Златног доба Холандије (17. век). Рајксмузеум је основан 1800. у Хагу као колекција уметнина холандског статхоудера. По наређењу Луја Наполеона, брата Наполеона Бонапарте, музеј се 1808. преселио у палату на реци Дам у Амстердаму, а колекцији су додате слике које су било власништво града Амстердама. Од 1885. музеј се налази на садашњој локацији, тргу Музеумплејн, поред Музеја Ван Гога и Музеја Стедлајк. Рајксмузеум годишње посети и до два милиона људи.

Музеј Ван Гога

Музеј поседује најбројнију колекцију Ван Гогових слика и цртежа на свету. Стална поставка музеја садржи око 200 слика и око 550 цртежа који приказују Ван Гога у различитим фазама стваралаштва. Овај музеј такође поседује дела Ван Гогових савременика и пријатеља, као и бројну документарну грађу међу којом и хиљаде писама Ван Гога брату Теу. Према подацима посећености Музеј Ван Гога је најпосећенији музеј у Холандији и налази се међу 30 најпосећенијих музеја света.

Рембрантова кућа

Кућа у којој је од 1639. до 1659. године живео Рембрант садржи велику колекцију његових дела и то у амбијенту у коме је већина њих настала. Музеј је проширен још једним крилом како би се осигурало довољно простора за трајну изложбу његових дела. У овом музеју изложено је више од 250 уметникових скица и аутопортрета.

Кућа Ане Франк

Кућа јеврејске девојчице Ане Франк у којој је написала свој светски познати дневник и провела последње две године свог живота налази се у центру Амстердама и претворена је у музеј. Оригинал дневника је само један део сталне поставке овог музеја.

Музеј Мадам Тисо

Мадам Тисо је музеј воштаних фигура који се поред Амстердама налази још у Лондону, Берлину, Шангају, Хонгконгу, Њујорку, Лас Вегасу и Вашингтону. Музеј Мадам Тисо је данас једна од највећих туристичких атракција града, а у њему су изложене воштане фигуре историјских и краљевских личности, филмских, музичких и спортских звезде и познатих убица.

Де Вален

Четврт црвених фењера (Де Вален) позната је по ноћним клубовима, секс-шоповима и еростском позоришту Моулин Роугеу (по узору на париски кабаре). У излозима су пријатељице ноћи, које оскудно одевене прекраћују време ћаскањем, маникирањем ноктију или чешљањем, те позивају на интимно дружење. Интересантно је то да је у четврти црвењих фењера фотографисање и снимање најстрожије забрањено. У самом центру овог дела Амстердама налази се Музеј еротике, који поседује четири спрата богато опремљена еротским справама мање и веће уметничке вредности.

Хеинекен искуство

Ниједна посета Амстердаму није комплетна док не завирите у пиваре у којима се производи можда и најбоље светско пиво. Хеинекен Експириенс је музеј пиваре Хеинекен који посетиоцима пружа увид у историју пиваре и процес прављења пива током година. Хеинекен је основан 1864. године и тренутно запошљава више од 76 хиљада људи у 165 пивара широм света.