Ред вожње Манхајм до Суботица

Аутобуска станица у Манхајму је смјештена у улици Хеинрицх-вон-Степхан-Страßе 6, 68161 Маннхеим. Манхајм је универзитетски град са око 320.000 становника. После Штутгарта, то је други по величини град у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг.Манхајм је град „квадрата”,који је у 17. веку на подручју између Дворца и реке Некар испланиран и саграђен у облику решеткасте мреже улица. Манхајм нуди огроман број знаменитости, културу, уметност и кулинарство, манифестације и забаву, живот и стилове - укратко: дух и уживање „на квадрат”. Сензацију представља и музејска сцена Манхајма, коју обележавају три велика музеја: Музеј Рајс-Енгелхорн, технички музеј Тецхносеум и Уметничка хала. Аутобуска станица у Манхајму садржи шалтере за продају карата, продавницу, банкомате,гардеробу и тоалет. Испред аутобуске станице сачекат ће Вас такси служба.

Адреса: Хеинрицх-вон-Степхан-Страßе 6, 68161 Маннхеим

Телефон: +49(0)621 462 59 22

Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".