Frankfurt na Majni je grad smešten na obalama reke Majne, u saveznoj pokrajini Hesen. Najveći je grad u pokrajini, i ujedno peti po veličini grad u Nemačkoj. Frankfurt na Majni je je finansijski, literarni, i kulturni centar Nemačke, i jedan od najbogatijih gradova Evrope. Frankfurt na Majni je veoma popularna turistička destinacija, sa brojnim gradskim znamenitostima. Turističke atrakcije u Frankfurtu na Majni su :

- Glavni toranj

- Romerberg je istorijsko srce Frankfurta

- Geteova kuća

- Crkva Svetog Pavla

- Prirodnjački muzej Senckenberg

- Zeil (pešačka zona)

- Palmengarten (botanička bašta)

Autobuska stanica pruža niz mogućnosti u samoj njenoj zgradi, kao što su: prodavnica, kafić, restoran, garderoba, bankomati, klupe za odmor kao i toaleti.

Ispred autobuske stanice možete naći i taxi službu, mada možete koristiti gradske autobuse i vozove jer Frankfurt ima odličnu povezanost što se tiče drumskog saobraćaja.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.