Келн (нем. Köln) је град у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. По површини и броју становника Келн је четврти град у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Минхена. Највећи је град најмногољудније савезне државе Северне Рајне-Вестфалије.

Келн се налази на обали реке Рајне, две стране града спаја седам мостова. Главна атракција града је Келнска катедрала , данас трећа највиша црква на свету и највећа туристичка атракција Немачке. Келн је познат и по Kölsch пиву, као и по карневалу који се сваке године одржава у фебруару.

Град се налази на надморској висини од 37-118 метара. Површина општине износи 405,2 km²

Келн је добио статус града 50. године нове ере као главни град римске провинције Доња Германија. Почетак градње Келнске катедрале је био 1248. а довршена је према оригиналном плану 1880. године.

Након готово комплетног разарања у Другом светском рату, Келн је највећим делом очувао мрежу и називе улица, али је архитектонски готово у потпуности изграђен у стилу доминантном 50-их и 60-их година двадесетог века. Све до 80-их година слику града одређивале су пре свега зграде с фасадама од голог бетона.

Град је био један од домаћина светског првенства у фудбалу 2006. године.

У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 1.000.298 становника. Просечна густина становништва износи 2.469 становника/km².

Зеница је град у Зеничко-добојском кантону, у средњем делу Босне и Херцеговине. Економско је седиште географске регије Средње Босне, и, поред Травника и Јајца је најважнији град тог дела државе.

По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Зеница имала је 115.134 становника, распоређених у 81 насељу. Општина Зеница се налази у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Средином 2007 године општина Зеница као јединствена урбана целина проглашена је градом.

Зеница је познат индустријски центар. У досадашњој политици развоја доминирале су базне гране индустрије (производња железа и челика и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.

Премда Зеница у ратном периоду (1992-1995) није претрпела ратна разарања у оној мери као нека друга места у Босни и Херцеговини ипак се мора констатовати да је рат оставио значајне последице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу производње.

Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даљње повећање производње уз већу примену агро-техничких мера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цењен је и тражен познати овчији сир.

У Зеници ради 19 основних и 12 средњих школа. Између осталих ту је основна музичка школа, основна специјална школа, те католички школски центар који има основну школу и гимназију.

Зеница је универзитетски град. У Зеници делује неколико факултета: машински, металуршки, педагошки, правни, економски, здравствени и исламски педагошки факултет.