Ред вожње Беч до Котор

Аутобус од BEČ до КОТОР не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 1380 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 дан 02 сата и 10 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње BEČ - КОТОР постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од BEČ до КОТОР су:Globtour Međugorje.

Беч је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Лежи на Дунаву у најисточнијем дијелу Аустрије, недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Историја Беча почиње прије око четири миленијума, чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свијету, на раскршћу путних праваца сјевер-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Био је сједиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства, те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX вијека и са око два милиона становника представљао четврти град по величини на свијету (послије Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, луку, индустријски и трговачки центар.

Беч је одувијек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и сјевера, на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона Европе.

Град носи и епитет музичке престонице свијета у којој су живјели и стварали композитори као што су Моцарт и Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у свјетским метрополама Беч је 2015. проглашен најбољим градом за живот на свијету.

Период барока и класицизма

XVIII вијек био је златно доба за грађевинарство и изградњу, период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне реконструкције грађевина и градских цјелина у стилу барока, те су тако изграђени многобројни дворци и палате за племиће од којих су најпознатије палата Шенбрун, Лихтенштајн, Шварценберг као и Белведере, раскошна палата саграђена за аустријског принца Еугена Савојског.

Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и један од најважнијих културних центара Европе, највише на пољу класичне музике чији су најзначајнији представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено укидање Светог рисмог цартсва. Након пада Наполеона, у Бечу је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова политичка мапа Европе.

Култура

Умјетност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вриједност и међунарни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били свјетски познати композитори и музичари. У свјетским размјерама познати су Бечки валцер, Хор бечких дjечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.

Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.

Беч важи за свјетски главни град музике јер су у њему радили и вијековима стварали композитори који су дали пресудан печат свјетској музичкој сцени, прије свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком XX вијека Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по мишљењу међународних музичких стручњака. Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од посебног значаја и под заштитом Унеска.

Музеји

Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, дио читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустријског царства. Овђе се налази и Сиси-музеј, посвећен аустријској царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.

Чувена Албертина припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65 хиљада цртежа и више од милион графика што је чини највећом на свијету. У новом дијелу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја историје умјетности, колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свијету. Он обухвата Музеј модерне умјетности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна збирка ђела Егона Шилеа поред колекција ђела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија умјетности, Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Ђечји музеј Зоом

Okružen liticama Lovćena i Orjena, Kotor je grad smješten na kraju Bokokotorskog zaliva koji gotovo svakog svog posjetioca ostavlja bez daha. Pogled na zaliv kojeg često nazivaju  i najjužnijim fjordom Evrope ostavlja utisak da je ovo jedno od najljepših predjela na Planeti.  Sa jedne strane grada nalazi se more, sa druge strane rijeka Škurda i brijeg Sveti Ivan na kom je smještena čuvena tvrđava San Giovanni. Jedini je grad istočne obale Jadrana čije je ime uvijek bilo ispisano na svim istorijskim kartama. 
Na području kotorske opštine prostiru se gradska naselja Dobrota, Ljuta, Orahovac, Dražin vrt, Perast, Morinj, Kostanjica, Stoliv, Prčanj, Muo, Risan, Bigova i Grbalj. 
Kroz svoju dugu istoriju Kotor je oduvijek bio središte spajanja različitih kultura što ga je činilo jedinstvenim mjestom za život, na kojem stanovnici većinom pravoslavne i katoličke vjeroispovjesti vjekovima održavaju krajnje skladan suživot. Okružen je bedemima koji potiču iz vremena Vizantinaca, Nemanjića i Mlečana i sadrži troje vrata -  vrata sa izlazom na gradsko šetalište i obalu, vrata sa izlazom na rijeku i vrata od Gurdića koja vode prema Trojici i raskrsnici Cetinje – Budva.
Stari grad sačinjavaju veći i manji trgovi i krivudave ulice koje za svakog posjetioca predstavljaju pravi lavirint. Najveći i najznačajniji je Trg od oružja na kom se nalazi renesansna Kneževa palata,  jedno od najstarijih pozorišta na ovim prostorima, i barokni toranj za sat iz XVII vijeka.
Kulturno – istorijska riznica Kotora nalazi se na UNESCO-voj Listi svjetske kulturne i prirodne baštine. Najznačajniji spomenik kulture na području kotorske opštine je Katedrala Svetog Tripuna, podignuta 1166. godine što je čini starijom od Crkve Svetog Pavla u Londonu, Crkve Notre Dame u Parizu, Uspenskog hrama u Moskvi, Bazilike Svetog Petra u Rimu kao i od otkrića američkog kontinenta. 
Vrlo značajni spomenici su i Crkva Svetog Luke s kraja XII vijeka, Crkva Svete Marije iz XIII vijeka, Crkva Svetog Pavla sa sredine XIII vijeka kao i Crkva Svete Klare u kojoj se čuva biblioteka od oko dvadeset hiljada knjiga i pedeset najstarijih štampanih knjiga do XVI vijeka, poznate pod nazivom inkunabule. Kotor je jedinstven i po brojnim rakošnim palatama kao što su palata „Buća“ iz XIV vijeka, palata „Drago“ iz XV vijeka, palata „Pima“ iz XVI vijeka, palata „Vrakjen“ iz XVIII vijeka i palata „Grubonja“ iz XVII vijeka.

Noćni provod

Diskoteka „Maximus“, „Cesare“, „Ars“, „Bandiera“, „Fjaka“, „Marinaio“, „San Giovanni“, „Scorpion“

Restorani 

Gradska kafana „Dojmi“, „Bella di Mare“, „Win“, „Bastion 3“, „Šebelj“, „Bokeški gušti“, Citadela, „Ćatovića mlini“, „Galion“, „Bokeljski dvori“, „Tiha noć“, „Kantun“, „Sara“, „City“, 

Konobe
Konoba „Trpeza“,  „Ferri“, „Baron“, „Cesarica“, „Skala Santa“, „Školji“, Grispolis“

Najznačajnije manifestacije

Tradicionalni zimski festival, Svečanosti povodom Dana Svetog Tripuna, Međunarodni festival „KotorArt“, Kotorski festival pozorišta za djecu, „Don Brankovi dani muzike“, Internacionalna smotra mode, Bokeljska noć, Fešta kamelija, „Searock“ festival

Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Forza Mare“, „Villa Prčanj“, „Conte“, „Palazzo Radomiri“, „Cattaro“, „Sind“, „Marija“, „Perastra“, „Amfora“, „Monte Cristo“

Šoping  -  HDL „Laković“, Šoping centar „Kamelija“, Zelena gradska pijaca, pijaca u Risnu

Važni telefoni

Stanica policije, tel. 122
Vatrogasno društvo Kotor
tel. +382 32 325 480; +382 32 325 957
Hitna pomoć, tel. 124
Dom Zdravlja, Dobrota 
tel. +382 32 325 633
Autobuska stanica 
tel. +382 32 325 809
Aerodrom Tivat 
tel. +382 32 671 336
Pošta Kotor
tel. +382 32 322 362
Pomorski muzej Crne Gore – Stari grad