Беч је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Лежи на Дунаву у најисточнијем дијелу Аустрије, недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Историја Беча почиње прије око четири миленијума, чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свијету, на раскршћу путних праваца сјевер-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Био је сједиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства, те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX вијека и са око два милиона становника представљао четврти град по величини на свијету (послије Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, луку, индустријски и трговачки центар.

Беч је одувијек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и сјевера, на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона Европе.

Град носи и епитет музичке престонице свијета у којој су живјели и стварали композитори као што су Моцарт и Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у свјетским метрополама Беч је 2015. проглашен најбољим градом за живот на свијету.

Период барока и класицизма

XVIII вијек био је златно доба за грађевинарство и изградњу, период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне реконструкције грађевина и градских цјелина у стилу барока, те су тако изграђени многобројни дворци и палате за племиће од којих су најпознатије палата Шенбрун, Лихтенштајн, Шварценберг као и Белведере, раскошна палата саграђена за аустријског принца Еугена Савојског.

Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и један од најважнијих културних центара Европе, највише на пољу класичне музике чији су најзначајнији представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено укидање Светог рисмог цартсва. Након пада Наполеона, у Бечу је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова политичка мапа Европе.

Култура

Умјетност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вриједност и међунарни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били свјетски познати композитори и музичари. У свјетским размјерама познати су Бечки валцер, Хор бечких дjечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.

Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.

Беч важи за свјетски главни град музике јер су у њему радили и вијековима стварали композитори који су дали пресудан печат свјетској музичкој сцени, прије свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком XX вијека Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по мишљењу међународних музичких стручњака. Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од посебног значаја и под заштитом Унеска.

Музеји

Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, дио читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустријског царства. Овђе се налази и Сиси-музеј, посвећен аустријској царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.

Чувена Албертина припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65 хиљада цртежа и више од милион графика што је чини највећом на свијету. У новом дијелу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја историје умјетности, колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свијету. Он обухвата Музеј модерне умјетности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна збирка ђела Егона Шилеа поред колекција ђела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија умјетности, Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Ђечји музеј Зоом

Највећа хрватска лука и трећи по величини град у Хрватској - Ријека представља административни центар Приморско - горанске жупаније. На подручју њене општине живи приближно 190 000 становника. Током XИX века Аустроугарска влада је услед њеног идеалног географског положаја позиционирала на месту моћних индустријских центара и највећих европских лука. 
Оно што овај град чини специфичним јесте што се и поред великог броја његових знаменитости, све могу обићи током једног дана, захваљујући одличном јавном превозу који умногоме олакшава обилазак. Идеална је локација за посетиоце који желе упознати културно-историјске садржаје а исто тако и за оне који су жељни провода и релаксације.
Као и у већини градова са богатом историјом, главно шеталиште бива његово главно обележје, а Ријека је савршен пример за ову тврдњу. На њеном Корзоу налази се главни архитектонски симбол Ријеке – Градски торањ. Најзначајније знаменитости приликом посете овом граду смештене су надомак Корзоа – Коблеров трг на улазу у Стари град; Катедрала Светог Вида, заштитника овога града; Цркву Узнесења Блажене Ђевице Марије; Коси торањ; античка Стара врата; Трг Ријечке резолуције и Стендерац као и главна ријечка тржница – Плаца. 
Незаобилазна локација за обилазак је такође Рива, где се са ријечког лукобрана Моло лонга простире градска панорама као и Трсат. Трсат се налази на брегу изнад града до којег се долази или аутобусом или успоном степеницама Петра Кружића. У непосредној близини Трсатске градине налази се најстарије маријанско светилиште у Хрватској – Светиште Мајке Божје Трсатске. Подручје Трсата идеално је за љубитеље природе и рекреативце који перивојем Светишта и Парком Хероја могу  реализовати своје дуге шетње. 
За љубитеље разних специјалитета , на располагању су угоститељски обекти са аутохтоним и интернационалним понудама лоцирани дуж Корзоа или на ријечкој Риви. 
Оно што додатно туристичку понуду овог града чини квалитетнијом јесте што приликом посете Ријеци можете уживати у бесплатном бежичном интернету дуж центра града, на Трстату и на пар других локација, приликом чега можете преузети апликацију која ће вам бити идеалан водич.

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, Градско казалиште лутака Ријека, ХКД „Театар“, Културни центар „Калварија“ – Ри Театар

Музеји – Поморски и повијесни музеј Хрватског приморја Ријека, Природословни музеј Ријека, Музеј града Ријеке, Музеј модерне и савремене уметности, Музеј информатике, Споменичка књижница и збирка Мажуранић-Брлић-Ружић,  Музеј детињства, Сакрална збирка Катедрале Светог Вида, Ризница и галерија Светишта Мајке Госпе Трсатске, Свеучилишна књижница Ријека - Изложба Глагољица, Сталне изложбе на Поморском факултету у Ријеци.
Галерије – Мали салон, Галерија „Друго море“, Галерија „Кортил“,  Ерсте Цлуб

Кина– Арт кино „Цроатиа“, Блитз „Цинестар“

ПРОВОД

„Нубар Лоунге“, Морски прасац беацх бар, Пхананас пуб, Цлуб „Боа“, „Ракхиа“ бар, „Пајол“ бар, „Живот“, „Театро Лоунге“ бар, Цхампагне бар „Поммерy“, „Цоде“ бар, Цлуб „Нина 2“, Цлуб „ИнРи“, Клуб младих Ријека, „Пепе россо“ бар,  „Бади“ пуб, „Мyстиqуе“ пуб, Роцк цаффе, „Милорд“ пуб,  Фасхион цафé „Лоббy“, „Тунел“,  „Тхе Беертија“,  „Цукарикафе“ бар,  Цлуб „Индиго“,  „Погон културе“

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

„Фиуманка“ – јуни „Фиумаре“ - мај/јуни; „Ри Роцк“ – децембар; Ријечке летње ноћи - јуни/јули; Лето на Градини – јуни/јули; „Хартера“ фестивал – септембар; Ходочашће на Велику Госпу – август; Ријечки карневал – јануар/фебруар; „Хомо си тећ“ – април; Међународни фестивал малих сцена – мај; Дани Светог Вида - јуни; Зајчеви дани – октобар/фебруар; Ријека Адвент – новембар; Јазз тиме – новембар; „МАЛИК фест“ – јуни; Ријечке степенице – август; Маријини дани – мај; Ревија луткарских позоришта – новембар; Ријека татто еџпо – децембар;

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бонавиа“, „Јадран“,“Небодер“, „Цонтинентал“

Хостели
„1Њ“, „Ана“, „Дас“, Омладински хостел Ријека, „Фун“, „Царневале“, „Кварнер“, „Дхарма“, „Кантрида“, „Корзо“, „Ријека“

ШОПИНГ

Центар града, Градска тржница, ТЦ „Тоњер Центер Ријека“, Западни Трговачки центар, Сувенирнице

Важни телефони

Јединствени број за хитне службе 112
Полиција  192
Ватрогасци  193
Хитна помоћ   194
Саобраћајна служба 0800 51 01
Саобраћајна полиција  335 521
Полицијска управа Приморско-горанска   430 333
Спашавање на мору  9155
Горска служба спашавања - дежурна служба 091 721 0000
Лучка капетанија 214 031
ХАК - Хрватски ауто клуб   1987
Саобраћајни центар Ријекапромета - стање на цестама у Ријеци 060 10 2102
Ветеринарска станица Ријека - дежурна служба 091 214 8822