Линц је град смештен у северном делу Аустрије, у покрајини Горња Аустрија.

Простире се на површини од 96,5 километара квадратних, а, у њему живи око 190 хиљада становника.

Линц је трећи град по величини у Аустрији, одмах иза Беча и Граца.

Линц је основан од стране Римљана, а, вековима је био значајни трговачки центар и седиште разних обласних господара, који су се смењивали.

Током владавине Хабзбуршког цара Фридриха III, у XV веку, Линц постаје престоница царства.

Значајни становници Линца били су, познати немачки астроном Јохан Кеплер, као и вођа нацистичке Немачке, Адолф Хитлер.

Линцу не недостаје туристичких знаменитости, чак их има више него би се могло очекивати од града те величине и броја становника. То су:

- Мариендом, највећа црква у Аустрији. Нео - готска архитектура је посебно импресивна по црквеној кули. Отворена је 1924. године, а, у њу стане 20 хиљада људи.

- Хауптплатз, највећи градски трг у Европи. На тргу се налази и "стуб куге", подигнут у знак сећања на страдале од ове, тада, опаке болести.

- Црква Светог Мартина, најстарија аустријска црква. Неки њени делови потичу из средине VIII века.

- Замак Линц који је саграђен 799. године. У њему је данас смештен музеј са сталном поставком старог оружја, инструмената, новца и других предмета.

- Мозартхаус, кућа Грофа Туна, у којој је током 1783. године Моцарт компоновао своју Линц симфонију.

- Лентос арт мусеум, најзначајнији музеј модерне уметности на простору Аустрије. У њему сталну поставку чини око 1 500 експоната из области сликарства, вајарства и фотографије.

- На око 20 км источно од Линца налази се Матхаузен - концентрациони логор из Другог светског рата, и, сведок је трагичних догађаја који су се ту догодили.

Линц је удаљен 30 км од чешке границе и 200 км од Беча. Управо због свог положаја - саобраћајног чворишта из којег се лако дође и до Немачке, са свим дестинацијама је повезан железницом и аутобуским превозом путника.

Птуј се налази у источном дијелу Словеније, у јужном дијелу покрајине Штајерске. Град се налази 30 км југоисточно од Марибора, првог већег града.

Птуј је важно прометно чвориште. Кроз град води железница из Прагерског до Орможа и даље у Хрватску или у Мурску Соботу, и даље у Мађарску преко Ходоша.

Положај града је у долини реке Драве, крајње западном дијелу Панонске низије, на месту где је ова долина најшира. Зачетак, данас историјско језгро Птуја је на брегу изнад реке, са кога се лако надзирала околна равница. Надморска висина Птуја је 232 м.

Подручје Птуја је било насељено још у млађем каменом добу. Келти су насељавали Птуј у касно гвоздено доба. У 1. веку пр. Христа насеобина је била под контролом старог Рима. Прво писано поимање Птуја, под првобитним називом Поетовио, датира из 69. године н.е., када је био изабран римски цар Веспазијан. Већ у доба Рима Птуј се развио у изузетно важно трговачко, царинско и управно средиште. Године 103. за време императора Трајана, Птуј је добио статус цивилног средишта и назив Колониа Улпиа Траиана Поетовиа. Град је имао 40.000 становника док га нису напали Хуни.

570. године н.е., град је био окупиран од стране Авара и старих Словена. Између 840. и 874. г. припадао је Балатонској кнежевини Словена Прибина и Коцеља. Између 874. и 890. г. Птуј је постепено пао под утицај Бискупије Салзбурга. Као њемачки Петау, укључен је био у војводство Штајерске 1555. године.

Године 1376. године Птуј је добио свој градски статут. У 17. веку, кад су Турци заузели већи део Угарске, Птуј је привредно потпуно пропао. У 19. веку град се налазио даље од важних прометних праваца.

Према задњем аустријском попису становништва из 1910. године, 86% становништва града Птуја су били Немци. Околина Птуја је била претежно насељена словенским становништвом. За време немачке окупације, од 1941-45. године, словенско становништво је било насилно исељавано из Птуја. Њихове куће су биле преузете углавном од стране Немаца из Болзана. Касније, након немачке капитулације, сви Немци су били присилно исељени у Аустрију.