Ред вожње Диселдорф до Херцег Нови

Диселдорф (нем. Düsseldorf) је град у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Главни град је покрајине Северна Рајна-Вестфалија.

Диселдорф лежи у срцу највеће немачке агломерације Рајна-Рур у којој живи 11-13 милона становника. Сам град има 580.250 становника (стање 30. јуна 2006), и по томе је девети највећи град земље.

Највиша тачка Диселдорфа је на надморској висини од 165 метара, док је најнижа тачка на обали Рајне: 28 метара. Средња надморска висина је 38 метара.. Површина општине износи 217,2 km². Диселдорф се већим делом налази на десној обали Рајне (217 km² на десној, 13 km² на левој обали), на месту где се у њу улива река Дисел. Сама реч Диселдорф значи „село на Диселу“.

У граду је седиште многих великих компанија: Хенкел (хемија), E.ON (енергија), Рајнметал (металургија), Водафон (телекомуникације), ЛТУ (аеро-транспорт) итд. У граду послује преко 5000 страних компанија. Ту је присутно и 170 банака, од тога 50 страних. Пословни торањ Араг је висок 124,9 метара. У Диселдорфу живи колонија од 7000 Јапанаца, највећа у Европи.

Herceg Novi, grad sa specifičnom mikroklimom i više od 200 sunčanih dana godišnje, postaje jedna od najposjećenijih turističkih destinacija Crne Gore.

Smješten na ulazu u jedan od najljepših svjetskih zaliva Boku Kotorsku i podno planine Orjen Herceg Novi turistima nudi bogato spomeničko nasljeđe, manastire i crkve, brojna utvrđenja poput Španjole, Kanli Kule, Sat Kule i nadaleko poznata stepeništa, po kojima je i dobio nadimak „Grad od skalina“.

Prvo ime Herceg Novog je bilo Sveti Stefan, kada je i osnovan 1382. godine u sastavu Kraljevine Bosne za vrijeme vladavine kralja Tvrtka Prvog Kotromaniću. Tvrtkova želja je bila da Kraljevina Bosna dobije sopstvenu luku kako bi bila trgovinski nezavisan od Dubrovnika. Dubrovčani su stoga blokirali grad i primorali Tvrtka da prizna njihov monopol nad trgovinom soli. Poslije Tvrtkove smrti, vojvoda Sandalj Hranić Kosača je zadobio naselje.

Svoje današnje ime, Herceg Novi, dobio je u vrijeme vladavine Sandaljevog sestrića, hercega od Svetoga Save Stefana Vukčića Kosače, kada je doživio i najveći procvat i razvoj. Turci ga osvajaju 1482. godine i vladaju njime dva vijeka, sve do 1687. godine.

Nakon toga na njegovom tlu smjenjuju se razni narodi i civilizacije, ostavljajući duboke tragove na istoriju, kulturu i ukupan razvoj ovoga kraja. Nakon Turaka grad osvajaju Mlečani, koji vladaju sve do propasti Mletačke republike 1797. godine. Od tada dolazi do čestih promjena uprave u Herceg Novom.

Hrceg Novi je poznat po izrazito bogatom kulturnom programu koji u ljetnjim mjesecima obuhvata prije svega tradicionalni filmski i muzički festival. Naravno, manifestacije se značajnim djelom organizuju i ostalih mjeseci, što doprinosi da grad „živi“ tokom čitave godine.