Карлсрухе је са око 296.000 становника (2012) по величини други град савезне покрајине Баден-Њüрттемберг, седиште је окружне управе Карлсрухе те управе регије Миттлерер Оберрхеин (Средња горња долина Рајне). На западу граничи са савезном покрајином Фалачко Порајње, Рајна је граница измеду ових двеју савезних држава. Карлсрухе лежи у тринационалној регији Оберрхеин: Елзас у Француској, јужни и средњи Баден те јужно Фалачко Порајње у Немачкој и швајцарски кантони Басел-град, Басел-покрајина, Јура, Солотхурн и Ааргау; 5,9 милиона становника на 21.550км² површине.
Карлсрухе је планирани град (енгл. Нењ Тоњн) шта значи да је град изграђен на темељу плана, све улице и грађевине су изграђене истовремено, на простору који је пре градње био потпуно празан. У центру града се налази барокни дворац од којег се улице шире у облику лепезе или зрака сунца, одатле надимак - Фäцхерстадт (Град лепезе). Карлсрухе је познат као резиденција права, у њему се налазе Врховни и Уставни суд Савезне Републике Немачке.

Град Тузла административни је центар те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске регије североисточне Босне. Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона.Такође је и привредни, културни, спортски, образовни центар североисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. 
Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству солИ, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредељујући  фактор за усмеравање досадашњег привредног  развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.
Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики део Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно Панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине пре 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со још у неолиту. После су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.
18. јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи који има слано језеро и једини град на свету чије је слано језеро истовремено и купалиште и плажа у најужем историјском центру града. Вода сланог Панонског језера је наводно и лековита.
Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.
Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.