Есен је град у центру Рурске области у Северној Рајни-Вестфалији. Са око 580.000 становника један је од највећих градова Немачке. Град је од 1958. седиште римокатоличке бискупије, а од 1972. је универзитетски  град. Почетком 2003. су се спојили факултети из Есена и Герард-Меркатор универзитет  из Дуисбурга у Универзитет Дуисбург-Есен.
Есен је Европски главни град културе за 2010. годину.
Есен се налази у западном делу Немачке у индустријској регији Рхеин-Рур. Град лежи у центру Рурске области северно од реке Рур, која ствара језеро Балденеyсее између градских квартова Купфердрех, Хеисинген и Верден. Рурска област је конурбација (систем повезаних градова) која сачињава око 80 повезаних градова.
Обзиром да је Есен индустријски центар, има много споменика индустријске архитектуре. Стари рудник је постао туристичка знаменитост и налази се на листи светске баштине УНЕСЦО-а.

Град Тузла административни је центар те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске регије североисточне Босне. Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона.Такође је и привредни, културни, спортски, образовни центар североисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. 
Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству солИ, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредељујући  фактор за усмеравање досадашњег привредног  развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.
Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики део Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно Панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине пре 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со још у неолиту. После су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.
18. јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи који има слано језеро и једини град на свету чије је слано језеро истовремено и купалиште и плажа у најужем историјском центру града. Вода сланог Панонског језера је наводно и лековита.
Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.
Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.