Љубљана
Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније. Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.
Skoplje
Скопље је главни и највећи град Републике Македоније којег насељава готово четвртина њеног становништва. Овај град је на изузетно значајној географској позицији – у језгру Балканског полуострва на трансалбанском и моравско – вардарском саобраћајном раскршћу.
Током своје дуге историје претрпио је многобројна разарања, међутим највеће последице на његову архитектуру и културно – историјско наслеђе оставио је земљотрес који се догодио 1963. године. Након дугог низа година, услиједио је пројекат „Скопље 2014“ који има за циљ поновну изградњу његових главних облежја, страдалих током поменутог земљотреса.
На градском тргу налазе се скулптуре, фонтане и споменици који су продукт овог пројекта. Посебно се истиче споменик Александра Македонског на коњу, који је, изливен у бронзи, заједно с фонтаном висок 28 метара. Такође, издвајају се и Музеј македонске борбе, Тријумфални лук, нова зграда Министарства спољних послова, нови Уставни суд, Народно позориште и Археолошки музеј.
Главни и највећи трг у Скопљу, средиште градских дешавања јесте Трг „Македонија“ изграђен у периоду између 1920. и 1940. године, на којем је смјештена зграда Народне банке с мермерном фасадом, монументални официрски дом, Ристићева и палата Мазура.
Као и већина великих градова, Скопље има свој историјски дио чији се дух упркос разним турбулентним временима успио задржати до данашњих дана. Тај дио назива се Бит-Пазар, познатији као „Чаршија“ и простире се од Душановог моста до Бит -пазара као и од тврђаве Кале до реке Сераве. Унутар чаршије налазе се значајни културно – историјски споменици – маузолеј и сат – кула, две цркве и неколико џамија. Током друге половине XX вијека ту су подигнута здања која чине Музеј Македоније и зграду Музеја савремене умјетности.
Незаобилазна туристичка атракција свакако је и задужбина Сули – хан, смјештена у Старој скопској чаршији. Подигао је Иса – бег Исаковић половином XV вијека. Током османске владавине представљао је градски хан за смјештај путника и трговаца док се данас у њему налазе скопски Факултет ликовних умјетности и Музеј Старе скопске чаршије.
Значајне културно – историјске знаменитости града: Тврђава Кале; Даут - Пашин и Цифте хаммам; Камени мост преко Вардара; Црква Светог Димитрија, Саборни храм Светог Климента Охридског; Манастир Светог Пантелејмона у Нерезима; Исак-бегова џамија и торањ; гроб македонског хероја Гоце Делчева;
Поводом 2000 година хришћанства у Македонији је подигнут Миленијумски крст на планини Водно до којег се директно може доћи жичаром. Уздиже се изнад града висином од шездесет и шест метара и могуће га је видјети са удаљености од тридесетак километара.
Традиционална македонска кухиња представља мјешавину турске и словенске кухиње чији су најпознатији специјалитети пилећи паприкаш, пилећи гулаш, пилетина с гљивама и у црном вину , пуњене паприке, бунцека са зељем и говеђа печена ребра. Као посебан деликатес издваја се надалеко чувени македонски ајвар као и бурек, геврек, баницхка и таратур. Македонија је земља чувена по производњи врхунских вина врсте Вранец, класични Цабернет Саувигнон и благи Мерлот, као и по ракији „Жолта“ и скопском пиву. Симбол ноћног провода представљају старе градске кафане у којима се уз севдах и чашу омиљеног напитка у сваком тренутку може осетити гостопримство и предусретљивост њеног становништва.
Аутобска станица Скопље се налази у улици Никола Карев бр.20
Инфо центар:
+389(0)2 2466 313
+389(0)2 2466 011
+389(0)2 2402 385 (факс)