Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.

Висбаден (нем. Wiesbaden) је главни град немачке савезне државе Хесен, и после Франкфурта на Мајни други по величини град у држави. Град је једна од најстаријих бања у Европи са 26 извора вреле и једним извором хладне минералне воде.

Овај град је највећи у регији Рајнгау. Лежи на десној обали реке Рајне. Са градом на другој обали Рајне, Мајнцом, Висбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 km². Северно је шумска зона (27,4% површине).

Висбаден је са севера заштићен планином Таунус и зато има једну од најтоплијих клима у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5 °C.

Висбаден је постао престоница војводства Насау 1815. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до Првог светског рата. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: Јохан Гете, Фјодор Достојевски, Рихард Вагнер и Јоханес Брамс. У овом граду је умро и немачки путописац Бернхард Шварц

Висбаден је био релативно поштеђен од бомбардовања у Другом светском рату. Тада је уништено око 30% града. Архитектура Висбадена је сачувала стилско јединство и састоји се из грађевина у стилу класицизма, историцизма и југендстила. Главним градским тргом, Дворским тргом (Schlossplatz), доминирају палата војвода од Насауа из 1840. и нова градска већница