Велс је град у Аустрији. Налази се дуж реке Траун у подножју источних Алпа, југозападно од Линца.

Место је насељено од праисторијских времена. Велс је настао као Роман Овилава, главни град провинције Норицум.

У европском средњем веку био је водећи тржишни град. Значајније грађевине укључују Ледерерову куcћу (1376) на живописном градском тргу, градска салу (преуређена 1748), готичку цркву са величанственим прозорима из витража из 14. века као и  некадашњи империјални замак у којем је свети римски император Максимилијан I умро 1519.

Велс је важно железничко чвориште и значајно тржиште стоке и житарица.У граду  се одржава велики годишњи сајам .

Велс производи пољопривредне машине, текстил, прехрамбене производе, фармацеутске производе и грађевинске материјале.

То је такође важан регионални центар трговине на велико и мало.

Крушевац је град који се налази у средишњем делу Србије, у долини Западног Поморавља, на реци Расини. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 км².

Познат је као средњовековна српска престоница.

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

Крушевац је некада био јак привредни центар са посебно развијеном метало - прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „-{Траyал}-“ и „Рубин“). После привтизације великих друштвених колектива, у граду има и преко 1500 приватних предузећа и преко 3500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума је распрострањен на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија Града Крушевца је такође позната по значајним извориштима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).